Evropska komisija: Reforme u BiH usporene
Evropska komisija je na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje u Sarajevu ocijenila da je reformska dinamika u BiH zastala i da su vidljivi samo pojedinačni pozitivni koraci. Komisija je pozdravila usvajanje Zakona o zaštiti ličnih podataka, Zakona o graničnoj kontroli i Strategije o integrisanom upravljanju granicom, kao i saradnju BiH sa Fronteksom, Evrodžastom i Evropolom.
Nadležne institucije su pozvane da hitno sprovedu Preporuku iz 2022. i ispune 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja iz 2019. Poseban naglasak je na hitnom usvajanju zakona o sudovima BiH i zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu u skladu sa standardima EU i mišljenjima Venecijanske komisije.
Komisija je zatražila imenovanje glavnog pregovarača, pregovaračkog tima i koordinatora za IPA fondove, te hitno imenovanje sudija Ustavnog suda BiH uz konstataciju da su „njegove odluke konačne i obavezujuće“. Poziv je upućen i na donošenje zakona o finansiranju političkih stranaka i provođenje ustavnih i izbornih reformi prema presudama Evropskog suda za ljudska prava.
Istaknuta je potreba za brzom implementacijom Revidirane strategije za rad na predmetima ratnih zločina, boljim upravljanjem migracijama, jačom borbom protiv korupcije i zaštitom slobode medija. Delegacija BiH je informisala Komisiju o problemima prevoznika i profesionalnih vozača i najavila inicijativu za povećanje kvota izvoza kalifornijske pastrmke.
Evropska komisija je upozorila da, ako Plan reformi BiH ne bude dostavljen do kraja septembra, slijedi smanjenje finansijske alokacije za dodatnih 10% iz Plana rasta za Zapadni Balkan, te da bez tog Plana neće biti moguće vrednovanje projekata iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
