Od državne plate do privatne zarade

Dragan K. iz okolice Banjaluke odlučio je da napusti posao u državnom preduzeću i otvori privatnu firmu koja se bavi zanatsko-molerskim i keramičarskim radovima. Posla ima toliko da sada može birati angažmane, a mjesečno zarađuje pet do šest puta više nego u prethodnom radu. Prije nego što je registrovao firmu, vikendom je obavljao dopunske zanatske i građevinske poslove, jer mu je plata bila oko 1.200 maraka uprkos završenoj višoj saobraćajnoj školi.

“Sada drugare iz nekadašnje firme, s kojima sam ostao u kontaktu, s vremena na vrijeme zovem i vodim sa sobom kao ispomoć, da zarade nešto novca. Vidim da i među njima ima sve više zagrijanih da se okrenu ovakvom i sličnom privatluku, jer posla stvarno ima, a može se i dobro zaraditi, ko hoće da radi. Prezadovoljan sam. Koliko sam primijetio veliki deficit je i vodoinstalatera, ali i električara. Šta će biti u budućnosti, viđećemo. Mislim da je pogrešno kada se jedan čovjek veže za jednu firmu i razmišlja samo da mu je plata redovna. I ja sam jedno vrijeme tako razmišljao, jer su mi roditelji uvijek govorili uči da ne bi radio težak posao. U međuvremenu se sve promjenilo i od zanatskog rada zaista se može natprosječno živjeti. Nije ni puno naporno kada je čovjek mlad. Pri tome nemam potrebe da se nešto reklamiram, jer jedan posao jednostavno vuče drugi”, navodi Dragan K.

Manjak majstora i tržište rada

Direktor Zanatsko-preduzetničke komore Republike Srpske Jovica Bratić potvrđuje da postoji značajan deficit majstora raznih profila usljed odlaska radnika u inostranstvo i slabog upisa u zanatske škole. To je podiglo cijene rada, pa su zarade u određenim zanatskim djelatnostima često uporedive sa inženjerskim i menadžerskim poslovima.

“Svi zanati postali su deficitarni. I nije nikakva tajna da dobri majstori mjesečno mogu da zarade više od recimo pojedinih doktora ili direktora. Sve se promijenilo, jer kao i na svakom drugom tržištu rada i ovđe je na sceni princip ponude i potražnje. Kako je malo dobrih majstora, oni onda mogu više da naplate posao koji obave. Veliki deficit je ne samo molera, već i zidara, električara, vodoinstalatera, tesara… Svi se žale da nema dobrih majstora, koji su danas u prilici da biraju plaćenije poslove, odnosno da izbjegavaju neke manje intervencije. Nema više ni majstora koji rade na dnevnicu, već pogađaju poslove recimo po kvadratu. U današnjim vremenima, zaista se isplati registrovati manju firmu za određene popravke i intervencije ili građevinske radove”, kaže Bratić.

“Oni čak naplaćaju i svoj dolazak, gorivo koje potroše. Ali to im i nije neka dobra reklama. Pročuje se to vrlo brzo. Dobri majstori u današnje vrijeme čekaju se na dolazak i po par sedmica. Postoji lista čekanja. Posla je mnogo, a malo ih je. Zato i zarađuju dobro, jer ljudi neće fuš, već dobre majstore. I vjerujem da bi ovo moglo promijeniti određene stvari kod nas, jer zanat nije teško savladati i naučiti”, kaže Bratić.

Zaključak je da zanati poput molerskih i keramičarskih poslova, kao i drugi građevinski i obrtnički profili, predstavljaju sve veću tržišnu priliku za one koji žele registrovati malu firmu i dobro zaraditi.