Uvod
Ruski raketni napad pogodio je ukrajinski vojni poligon u blizini Hončarivske, Černihivska oblast, usmrtivši tri vojnika i ranivši osamnaest, što dodatno opterećuje ukrajinske vojne resurse na gotovo trogodišnjem ratištu.
Detalji napada
Ministarstvo odbrane Rusije navelo je da je napad usmrtio ili ranio oko 200 ukrajinskih vojnika. Za napad su korišćene dve rakete Iskander, jedna sa višestrukim podmunicijama, a druga sa visokim eksplozivom. Istovremeno, ruske vazdušne snage intenzivirale su napade na civilne ciljeve Ukrajine, lansirajući 78 bespilotnih letelica, uključujući i do osam novih mlaznih dronova, pri čemu je petoro civila ranjeno.
Civilne žrtve i međunarodni pritisak
Prema UN podacima, u prvoj polovini 2025. bilo je 6.754 civilnih žrtava, što je povećanje od 54% u odnosu na isti period 2024. Ukupno je od početka rata u februaru 2022. poginulo preko 13.580 civila, uključujući 716 djece. U svetlu ovih događaja, američki predsednik je dodelio Putinu rok do 8. avgusta za napredak u mirovnim pregovorima uz pretnju sankcijama.
Istrage i stanje ukrajinske vojske
Ukrajinske vlasti istražuju da li je do žrtava na vojnom poligonu došlo zbog nemara ili lošeg upravljanja. Napad u Černihivu četvrti je smrtonosni udarac na ukrajinske vojne objekte u poslednjih pet meseci, sa više desetina poginulih i ranjenih. Ukrajina se suočava sa ozbiljnim manjakom vojnika, uprkos velikom broju mobilisanih, zbog problema u motivaciji, deserterstvu i starosnim kriterijumima za službu.
Nove mere Ukrajine
Predsednik Zelenski potpisao je zakon koji omogućava muškarcima starijim od 60 godina da dobrovoljno pristupe vojsci, posebno u nekombatnim ili specijalizovanim ulogama. Takođe su uvedene finansijske olakšice za mlađe muškarce kako bi se povećala regrutacija. Ipak, smanjenje starosne granice za poziv u službu sa 27 na 25 godina nije dovelo do značajnog povećanja broja vojnika.
