Uvod

Najčešće vrste karcinoma kod pacijenata su adenokarcinomi, zatim limfomi, MALT, karcinoidi i tumori gastrointestilnog stroma. Melena, odnosno crna stolica, može ukazivati na ozbiljno unutrašnje krvarenje, a prateći simptomi pomažu da se identifikuje mesto krvarenja. Pojava nadutosti nakon obroka može biti rani indikator raka želuca, pri čemu su najčešći uzroci heliko bakterija i nedostatak određenih vitamina. Pored toga, rascep usne može biti alarmantni znak nasljednog sindroma koji povećava rizik od razvoja dve vrste karcinoma.

Morfologija karcinoma želuca

Karcinom želuca može biti ulcerozan ili nodularan, a može se proširiti površinski ili sjediniti sa dubljim slojevima želuca kroz difuzno zadebljanje, poznato kao linitis plastica. Ova vrsta karcinoma je poznata po svom potencijalu za stvaranje udaljenih metastaza. Problem sa rakom želuca je što često ne pokazuje simptome u ranim fazama, što otežava uspešno lečenje, a obično se otkriva slučajno, objašnjava dr Mitrović.

Faktori rizika za karcinom želuca

Faktori rizika uključuju ishranu bogatu konzerviranim mesom, dimljenim mesom, kao i prekomernom solju i začinima. Uočeno je da se rak često razvija kod onih koji ne čuvaju hranu na pravilan način, već je drže na sobnoj temperaturi. Pušenje i konzumacija alkohola takođe negativno utiču na pojavu karcinoma, uz dokazane veze između ove bolesti i izlaganja azbestu i niklu. Infekcija bakterijom Helicobacter pylori dodatno povećava rizik, a ostale stanja koja mogu prethoditi razvoju karcinoma želuca uključuju atrofični gastritis, adenomatozne polipe, pernicioznu anemiju i intestinalnu metaplaziju. Genetska predispozicija je takođe važna, a osobe sa porodicom obolelom od karcinoma trebaju redovno da idu na preglede.

Simptomi karcinoma želuca

Prvi simptomi koji se mogu manifestovati su: brzo zasićenje prilikom obroka, gubitak apetita, mršavljenje, povraćanje krvi, problemi sa varenjem, nelagodnost u stomaku, bolovi u želucu, crna stolica, neprijatan zadah i osećaj punoće nakon obroka.

Dijagnostika karcinoma želuca

Dijagnostika uključuje laboratorijske analize krvi koje prate tumor markere poput CEA, CA19-9 i CA 72-4, rendgensko snimanje želuca sa dvostrukim kontrastom, gastroskopiju sa biopsijom, kao i CT i MRI preglede. Tokom dijagnostike, lekari često uoče uvećane limfne čvorove, palpabilne tumore i druge simptome koji ukazuju na širenje bolesti. U kasnijim fazama može doći do nakupljanja tečnosti i žutice.

Lečenje karcinoma želuca

Lečenje zavisi od lokalizacije i dubine karcinoma, a stadijum bolesti se određuje na osnovu TMN klasifikacije. Standardna terapija obuhvata operaciju (resekciju želuca), ali u uznapredovalim slučajevima može se primeniti samo palijativna hirurgija koja olakšava simptome i poboljšava kvalitet života. Ponekad se koristi hemoterapija kao alternativna opcija. U specifičnim slučajevima, ciljная biološka terapija može se primeniti kako bi se uništile ćelije karcinoma. Ova vrsta terapije čini da zdravlje pacijenata podnose terapiju lakše i usporava rast i širenje karcinoma želuca.

Operacija karcinoma želuca

Operacija zavisi od stepena širenja bolesti i može uključivati uklanjanje delova ili celog želuca, kao i limfnih čvorova. Postupak se obično odvija pod opštom anestezijom i može trajati nekoliko sati. U nekim slučajevima, hemoterapija se prethodno sprovodi da bi se karcinom smanjio pre operacije. Nakon operacije, pacijentima se preporučuju dodatne terapije za ublažavanje simptoma.