Globalna studija o raku dojke
Ova studija, objavljena u naučnom časopisu Nature Medicine 24. februara, pruža uvid u trendove raka dojke i razlike među državama. Iako bogate zemlje beleže veći broj dijagnoza, zemlje sa niskim i srednjim prihodima beleže veću smrtnost zbog ograničenog pristupa ranom dijagnostikovanju i lečenju.
Uticaj studije na zdravstvene politike
Rudolf Kaks, epidemiolog iz Nemačkog centra za istraživanje raka, nazvao je ovu studiju najboljim globalnim pregledom raka dojke. Glavni autor, epidemiolog Miranda Fidler-Benaudia iz Alberta Health Services, ističe da rezultati mogu poslužiti kao osnova za unapređenje zdravstvenih politika širom sveta, usmeravajući se ka boljim metodama dijagnostikovanja i lečenja.
Procene slučajeva i smrtnosti
Studija analizira uticaj raka dojke na globalnom nivou u 2022. godini, kada je bilo 2,3 miliona novih slučajeva i 670.000 smrtnih slučajeva. U zemljama sa niskim prihodima, žene mlađe od 50 godina imali su četiri puta veću verovatnoću da umru nego one u bogatijim zemljama, naglašavajući značaj skrininga i lečenja.
Faktori koji doprinose porastu slučajeva
Prema podacima, očekuje se da će u narednim godinama broj slučajeva raka dojke porasti zbog dužeg životnog veka i promena u faktorima rizika, kao što su gojaznost i smanjeno dojenje. Osim toga, zabrinjavajuće je da se dijagnostikuje sve više žena mlađih od 40 godina.
Kada na prvi pregled dojki?
Preporučuje se da žene starije od 30 godina redovno idu na preventivne preglede. Savetuju se ultrazvučni pregledi pre 40. godine, dok se nakon 40. godine preporučuju mamografski pregledi svake dve godine, uz dodatne ultrazvučne preglede. Samopregledi su takođe ključni i treba ih obavljati jednom mesečno.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Simptomi malignih i benignih lezija mogu biti slični, a najčešći znak maligne formacije je bezbolna masa u dojci. U slučaju da se primete bilo kakve promene, potrebno je hitno se obratiti lekaru radi daljnjih proba i dijagnostičkih metoda.
