Kampylobacter i njegovo otkriće
Bakterije roda Campylobacter su prvi put izolovane iz ljudskih stolica 1973. godine, kada su identifikovane kao uzročnici crevnih infekcija. Iako je stopa obolevanja od kampilobakterioze veća od salmoneloze, broj dijagnostikovanih slučajeva predstavlja manji deo stvarnog broja obolelih, jer se laboratorijska dijagnostika za ovu bakteriju ne sprovodi rutinski.
Izvori i rezervoari infekcije
Glavni rezervoari kampilobaktera su različite vrste životinja, uključujući živinu, goveda, svinje, kao i divlje životinje, ptice, pse, mačke i školjke. Kontaminirana hrana životinjskog porekla, voće, povrće i voda koja je zagađena životinjskim izmetom, kao i direktan kontakt sa životinjama ili izmetom ptica, predstavljaju moguće izvore infekcije. Put prenosa je najčešće fekalno-oralni, a važno je napomenuti da se kampilobakter obično ne prenosi među ljudima.
Klinička slika kampilobakterioze
Inkubacija infekcije traje između 2 i 5 dana. Klinička slika obolelih obuhvata dijareju koja može sadržati krv i sluz, bolove i grčeve u stomaku, kao i mučninu i/ili povraćanje, uz povišenu telesnu temperaturu. Većina simptoma se povlači spontano u roku od 3 do 6 dana. Lečenje kampilobakterioze obično je simptomatsko, usmereno na nadoknadu tečnosti i elektrolita.
Preporuke za lečenje i rizici
Upotreba antibiotika se generalno ne preporučuje, jer ne skraćuju trajanje bolesti i mogu dovesti do rizika od razvoja kliconoštva, neželjenih dejstava i rezistencije. U slučajevima teških kliničkih manifestacija, kao i kod pacijenata sa oslabljenim imunološkim sistemom, antibiotici mogu biti neophodni, uzimajući u obzir antimikrobnu osetljivost uzročnika. Takođe, u nekim slučajevima mogu se pojaviti kasne komplikacije kao što su periferni neuritis, reaktivni artritis i retko sindrom iritabilnog kolona.
