Zašto urin obično nema miris?
Urin se većinom sastoji od vode, koja čini oko 95% njegovog sastava, zbog čega obično ne ima jak miris. Kada se miris ipak javlja, to je najčešće posledica unosa određenih namirnica, vitamina ili lekova, ili nedovoljnog unosa tečnosti. Tamna boja urina koja se ne menja nakon unosa više vode može signalizirati oboljenje, a ne samo dehidrataciju.
Učestalost mokrenja
Učestalost mokrenja varira od osobe do osobe, zavisno od veličine bešike i nivoa kalcijuma u organizmu. Periodične promene mirisa urina su normalne i obično nestaju u roku od 24 sata. Međutim, ako miris potraje i uz njega se jave i drugi simptomi, to može ukazivati na ozbiljniji zdravstveni problem.
Urin koji miriše na amonijak
Amonijačni miris urina može biti znak infekcije urinarnog trakta. Ove infekcije obično uzrokuju bakterije, ali i virusi ili gljivice. Znaci infekcije mogu uključivati učestalo mokrenje, bol prilikom mokrenja, mutan urin ili bol u donjem stomaku. U nekim slučajevima može se manifestovati i krv u urinu ili povišena temperatura. Uzroci mirisa na amonijak takođe mogu biti kamen u bubregu, bolesti jetre, menopauza ili polno prenosive infekcije.
Miris slatkog urina
Urin sa voćkastim ili slatkim mirisom može ukazivati na dijabetes ili hiperglikemiju. Ovaj miris se javlja kada telo oslobađa višak glukoze. Kod novorođenčadi, slatkasti miris može biti znak ozbiljnijeg metaboličkog poremećaja.
Metabolički poremećaji i miris urina
Ponekad, miris urina može ukazivati na metaboličke poremećaje, kao što su trimetilaminurija ili tirozinemija. Ovi poremećaji mogu izazvati neuobičajene mirise i trebalo bi ih ozbiljno shvatiti.
Zašto urin može imati miris?
Pored već navedenih razloga, učestalost dehidracije, ishrane bogate određenim namirnicama, i konzumacije alkohola i gaziranih pića takođe mogu uticati na miris urina. Lekovi i suplementi, posebno vitamin B6, mogu doprineti specifičnim mirisima.
Kako sprečiti neprijatan miris urina?
Preporučuje se ne odlaganje pražnjenja bešike, kao i prilagođavanje ishrane. Povećanje unosa tečnosti i smanjivanje konzumacije hrane koja može izazvati neugodne mirise, može znatno pomoći. Ako se situacija ne poboljša, preporučuje se konsultacija sa lekarom.
