Krvni ugrušci i njihovi simptomi
Mnogi ljudi koji imaju krvne ugruške (trombe) osećaju nelagodnost u zahvaćenim nogama. Često se ova nelagodnost ne može povezati sa nedavnom povredom ili prekomernom aktivnošću. Ugroženi su često oni koji su nedavno prošli kroz operaciju ili su dugotrajno ležali u krevetu, kao i osobe koje dugo sede bez prekida, poput putnika na dugim putovanjima. Uzroci mogu biti i određena medicinska stanja koja utiču na koagulaciju krvi. Šta je duboka venska tromboza?
Duboka venska tromboza (DVT) nastaje kada se krvni ugrušak formira u dubokim venama, obično u nogama. Ovo stanje može biti praćeno bolovima ili oticanjem, a ponekad može biti i bez simptoma. Znakovi koji ukazuju na moguću prisutnost krvnog ugruška uključuju: bol ili nelagodnost u nogama, koja podseća na povredu mišića, stvaranje otoka, crvenilo ili promenu boje, bolne tačke koje mogu biti ljubičaste u zavisnosti od tena, osećaj toplote na zahvaćenoj nozi i pulsiranje. Ko je podložan krvnim ugrušcima?
Krvni ugrušci su češći kod osoba koje: puše, imaju telesnu masu iznad normalne, koriste kontraceptivne pilule ili hormonske terapije, ili koje imaju porodičnu istoriju krvnih ugrušaka. Da li deca mogu dobiti krvne ugruške?
Iako su krvni ugrušci češći kod osoba starijih od 60 godina, mogu se javiti i kod dece, naročito u bolničkim uslovima. Faktori rizika kod dece uključuju: nedavne operacije, nošenje katetera, porodičnu istoriju krvnih ugrušaka, kao i uzimanje kontraceptivnih pilula kod tinejdžerki. Opasnosti DVT-a
Duboka venska tromboza može dovesti do plućne embolije, kada ugrušci migriraju u pluća i blokiraju protok krvi. U ovom slučaju govori se o venskoj tromboemboliji (VTE). Ubrzan odlazak kod lekara je ključan za sprečavanje ozbiljnih komplikacija. Simptomi plućne embolije
Bez obzira na to da li su vidljivi simptomi DVT-a, važno je potražiti medicinsku pomoć ako se jave simptomi plućne embolije, kao što su: naglo otežano disanje, bol u grudima prilikom dubokog disanja, iznenadni kašalj sa krvavom sluzi, ubrzan rad srca, vrtoglavica ili gubitak svesti. Prevencija krvnih ugrušaka
Zdrave životne navike mogu značajno smanjiti rizik od krvnih ugrušaka. Preporučuje se: izbegavanje dugog sedenja, povećanje fizičke aktivnosti, održavanje zdrave telesne težine i prestanak pušenja. Kako nastaje tromb?
Trombi su krvni ugrušci koji se formiraju u krvnim sudovima iz patoloških razloga. Normalno, krv treba da bude u tečnom stanju da bi obavljala svoju funkciju. Ako se ravnoteža između faktora zgrušavanja i anti-zgrušavanja poremeti, dolazi do stvaranja krvnog ugruška. Faktori rizika za trombozu
Različiti faktori mogu povećati rizik od tromboze. To uključuje: aterosklerozu, atrijalnu fibrilaciju, starost (posebno preko 60 godina), poremećaje koagulacije, rak, hemoterapiju, dijabetes, porodičnu istoriju krvnih ugrušaka, srčanu insuficijenciju, bolest srčanih zalistaka, visok krvni pritisak, visok holesterol, inflamatorne i autoimune bolesti, gojaznost, paralizu nogu, trudnoću, prethodni srčani ili moždani udar, kao i duge periode sedenja ili upotrebu duvana. Takođe, kontraceptivne pilule koje sadrže estrogen i hormonska terapija za simptome menopauze su faktori rizika.
