Razdražljivost i njeno značenje

Prema stručnjacima, razdražljivost se može definisati kao sniženi prag tolerancije na frustracije, koja se manifestuje kroz povećanu reakciju na različite spoljašnje ili unutrašnje podražaje. Ovaj fenomen često prati emocionalna labilnost i impulsivno ponašanje. Pojedinci koji su razdražljivi često osećaju pojačanu napetost i reagiraju prekomerno na situacije koje obično ne izazivaju značajnu stresnu reakciju, kaže Spasojević. Razdražljivost može biti privremena, kao posledica nagomilanog stresa, umora ili nedostatka sna, ali se može postati i stalna kada je povezana sa različitim emocionalnim poremećajima ili fizičkim problemima.

Šta nije razdražljivost?

Razdražljivost se često pogrešno identifikuje sa drugim emocionalnim problemima. Na primer, razdražljivost nije isto što i disforija, koja obuhvata opšte nezadovoljstvo i unutrašnju napetost bez nužnog spoljašnjeg iskašljavanja. Osobe sa depresivnim poremećajem, na primer, mogu izgledati apatično i beznadežno, dok razdražljivost podrazumeva veću reaktivnost i nizak prag tolerancije na frustracije. Takođe, razdražljivost se razlikuje od anksioznosti, gde ljudi osećaju unutrašnji nemir zbog potencijalnih negativnih ishoda.

Simptomi razdražljivosti

Kako bi bolje objasnila fenomen razdražljivosti, Spasojević navodi primer klijentkinje koja dolazi na terapiju zbog hronične napetosti i poteškoća u međuljudskim odnosima. Često reaguje burne na sitne frustracije, a zatim oseća krivicu. Ova osoba doživljava nizak prag tolerancije, što vodi emocionalnim ispada. Simptomi razdražljivosti uključuju:
  • Iritabilnost – lako „plane“ na svakodnevne sitnice.
  • Afektivna disregulacija – emocionalne reakcije nisu adekvatne situaciji.
  • Niska tolerancija na frustraciju – teško podnosi male stresore.
  • Kognitivne distorzije – negativni obrasci mišljenja.

Uzroci razdražljivosti

Razdražljivost može biti izazvana različitim faktorima, koji se dele na psihičke i fizičke. Psihički uzroci uključuju stres, anksioznost, depresiju, i burnout sindrom, dok fizički uzroci mogu da budu hormonalni disbalans, poremećaji štitaste žlezde, hronični bol ili upotreba supstanci.

Lečenje razdražljivosti

Pristup lečenju razdražljivosti je često sveobuhvatan i obuhvata psihoterapiju, farmakološku pomoć i promene u načinu života. Primenjuju se kognitivno-bihevioralna terapija, tehnike relaksacije, kao i fizička aktivnost. Ključna je pravovremena prepoznatljivost simptoma i potražnja stručne pomoći kako bi se sprečili ozbiljniji poremećaji.

Komplicirane posledice razdražljivosti

Neprihvatanjem razdražljivosti i neadekvatnim reagovanjem, pojedinac može doći u situaciju da razvije anksioznost, depresiju ili socijalnu izolaciju. Razdražljivost može dodatno otežati odnose u porodici i poslovnom okruženju. Dugotrajni stres može izazvati fizičke probleme kao što su povišen krvni pritisak ili poremećaji spavanja.

Prevencija razdražljivosti

Kako bi se sprečila razdražljivost, važno je upravljati stresom, razvijati emocionalnu ravnotežu, obezbediti kvalitetan san i zdravu ishranu. Takođe, rano prepoznavanje simptoma, kao što su nervoza ili nesanica, može pomoći u prevenciji ozbiljnijih problema.