Problemi sa uvođenjem 13. plate u Republici Srpskoj
13. plata u Republici Srpskoj ostaje rijetka pojava zbog slabije produktivnosti, pada određenih privrednih grana i nepovoljnih poreskih uslova. Poslodavci i sindikati slažu se da postoji želja za uvođenjem 13. plate, ali tržišni uslovi i stanje u privredi ne dozvoljavaju širu primjenu.
Stručni saradnik za ekonomska pitanja u Savezu sindikata Božana Radomirova navela je da, iako postoje pozitivni primjeri, oni su izuzetak, a ne pravilo. “Nakon pandemije virusa korona sve je manje poslodavaca koji isplaćuju trinaestu platu. Ipak, takav vid nagrađivanja predstavlja podsticaj radnicima za bolje rezultate, veću motivaciju i lojalnost” – kazala je Radomirova.
Radomirova ističe da glavni problem predstavlja poreski tretman jer se 13. plata oporezuje kao i ostala primanja, što povećava troškove poslodavaca. “Savez sindikata već duže vrijeme inicira razgovore da ovaj vid isplate bude zakonski uređen i uvedene poreske olakšice, po uzoru na pojedine evropske zemlje” – ističe Radomirova. Rad sindikata uključuje traženje modela kroz socijalni dijalog koji bi bio prihvatljiv i za radnike i za poslodavce.
Predsjednik Unije poslodavaca Zoran Škrebić kaže da je 13. plata u zapadnoj Evropi česta praksa, ali da Republika Srpska još nije dostigla taj nivo ekonomskog razvoja. “Velika je želja i Unije da dođemo u situaciju da 13. plata bude nešto uobičajeno, ali je prije toga neophodno podići produktivnost rada kroz tehnološki razvoj, da bi plate uopšte mogle da rastu” – rekao je Škrebić. On dodaje da odsustvo neoporezivog dijela 13. plate dodatno opterećuje poslodavce. “Ovakav vid nagrade nema neoporezivi dio, što predstavlja značajno finansijsko opterećenje za poslodavce” – kazao je Škrebić i napomenuo pad prerađivačke industrije u posljednje tri godine.
Obračun
Prilikom isplate 13. plate obračunava se oko 31 odsto doprinosa i osam odsto poreza, što značajno povećava troškove poslodavaca i utiče na odluku da se rjeđe uvodi 13. plata.
