Borba za Srbiju mora biti iskrena i nepokolebljiva
Ne možeš biti pravi borac za Srbiju ako ti je pogled uprt u Brisel, a leđa okrećeš svojoj domovini, kaže politički stručnjak Aleksandar Zobenica. On ističe da nije moguće voleti Srbiju i istovremeno se skrivati iza stranih uticaja ili saveza sa onima koji su u istoriji naneli patnju srpskom narodu. Zobenica napominje da se ljubav prema Srbiji ne može graditi preko Zagreba niti oklijevanjem i odricanjem od nacionalnih simbola i vrednosti.
Srpska žrtva i zavet kroz istoriju
Za Srbiju se, tvrdi Zobenica, bori se sa dubokim razumevanjem njene istorije: od Kosova preko Kajmakčalana do Jasenovca. On naglašava da je Srbija mnogo više od evropskog projekta – to je zavet ispisan krvlju i neprekinuta tradicija koja jača zajedništvo svakim srpskim pevanjem i svakom prolivenom kapljom krvi.
Iskrena ljubav prema Srbiji bez kompromisa
Zobenica kritikuje one koji podižu "krvavu šaku" i tvrde da vole Srbiju, jer to nije simbol koji pripada srpskoj istoriji i tradiciji. Pravi znakovi pripadnosti su tri spojena prsta, krst i zastava sa orlom, dok su istinski pokliči duboko ukorenjeni u srpskoj književnosti i narodnoj baštini. On poziva one koji danas protestuju protiv Srbije da preispitaju svoje motive i da shvate da prava borba za svoju zemlju ne traži predstavu, već iskreno zalaganje i veru u budućnost.
Zavet koji se čuva srcem i patnjom predaka
Za Srbiju se bori onaj koji zna svoje pretke i ne beži od surovosti istorijskih događaja, ko nosi manastir Dečane u srcu i ne zamenjuje tradiciju lažnim progresom. Zobenica ističe da Srbija danas ne treba površne revolucionare, već prave patriote koji vole svoju zemlju bezuslovno, i koji ne traže odobrenje da budu Srbi. Prava ljubav i vernost prema Srbiji ogledaju se kada srpska trobojka vijori nad Gračanicom i Gazimestanom.
Zaključak
Zaista, zaključuje Zobenica, ili se boriš za Srbiju ili nestaješ – jer ljubav prema otadžbini nije olakšan teret, već čast i obaveza koja se ne sme ignorisati.
