Katarakta i njen uticaj na vid
Katarakta predstavlja značajan problem koji pogađa ljude širom sveta, gubitak providnosti sočiva dovodi do smanjenja vidne oštrine. Osobe starije od 65 godina su najčešće pogođene, dok se senilna katarakta smatra najraširenijom formom ovog oboljenja. Statistike pokazuju da svaka druga osoba u uzrastu od 65 do 74 godina ima neki oblik katarakte, a kod onih starijih od 75 godina taj procenat prelazi 70%.
Vrste katarakte
Katarakta se može javiti u različitim formama, uključujući:
- Senilna (staračka) katarakta: povezana sa starenjem.
- Traumatska katarakta: nastaje usled povreda.
- Medikamentozna katarakta: rezultat dugotrajne upotrebe lekova, posebno kortikosteroida.
- Metabolička katarakta: povezana sa metaboličkim poremećajem, kao što je dijabetes.
- Urođena (kongenitalna) katarakta: uzrokovana genetskim mutacijama.
Simptomi i dijagnostika
Osobe sa kataraktom obično primete da im vid postaje mutniji, što može biti opisano kao osećaj "magle" na očima. Takođe, primećuju promene u boji i pojavu duplih slika, a zablještanje pri noćnoj vožnji je takođe čest simptom.
Faktori rizika i uzroci
Osim starosne dobi, drugi faktori rizika uključuju:
- Prekomerno izlaganje UV zračenju.
- Pušenje.
- Dijabetes melitus.
- Traumatske povrede oka.
Operacija katarakte kao rešenje
Jedini delotvoran način lečenja katarakte je operacija, koja se danas smatra rutinskom procedurom. Ova operacija je bezbolna i obavlja se pod lokalnom anestezijom, često radeći se ambulantno. Oporavak je brz, a pacijenti obično dobijaju povratak oštrine vida već sledećeg dana.
Prevencija katarakte
U cilju smanjenja rizika od razvoja katarakte, važno je usvojiti zdrave životne navike, poput prestanka pušenja, kontrole dijabetesa i korišćenja naočara sa UV zaštitom. Takođe je preporučljivo redovno posetiti oftalmologa kako bi se na vreme uočile promene u vidu.
