Uvod u vazospazam
Kada su krvni sudovi suženi, smanjuje se količina kiseonika koja dopire do organa i tkiva. Vazospazam predstavlja dugotrajno sužavanje arterije, što smanjuje protok krvi i tako obezbeđuje manje kiseonika okolnim tkivima.
Šta uzrokuje vazospazam?
Uzroci vazospazma se razlikuju zavisno od mesta na kojem se dešava. Na primer, kod koronarnog vazospazma uzroci mogu uključivati serotonin, hemoterapiju, kao i upalne procese. Dok se cerebralni vazospazam često dovodi u vezu sa rupturom moždane aneurizme.
Simptomi vazospazma
Simptomi variraju: koronarni vazospazam može izazvati srčani zastoj, dok cerebralni može rezultirati jakim glavoboljama, pospanošću ili nemogućnošću pomeranja udova. Vazospazmi prstiju se manifestuju kao hladnoća ili utrnulost.
Lečenje vazospazma
Lečenje zavisi od lokacije vazospazma. Na primer, za koronarnu arteriju koristi se upotreba blokatora kalcijumovih kanala ili nitrata. U slučaju cerebralnog vazospazma, preporučuje se povećanje unosa tečnosti i davanje vazodilatatora.
Prevencija vazospazma
Prevencija uključuje zdrav način života kao što su izbegavanje pušenja, održavanje holesterola u normalnom opsegu, kao i lečenje visokog krvnog pritiska. Ove mere mogu smanjiti rizik od nastanka vazospazma.
