Zimsko povećanje krvnog pritiska

Zimski period često donosi blago povećanje prosečnih vrednosti krvnog pritiska kod većine pacijenata sa hipertenzijom. Zbog hladnoće, smanjenog kretanja, obilnih i slanijih obroka, više stresa i povećanja telesne težine, pritisak zna da poraste za 5 do 8 mmHg iako se terapija nije menjala.

Kako objašnjava profesor Dragan Simić radi se o skupu faktora - slana hrana, obilni obroci, manje kretanja, više sedenja, samim tim i više kilograma, a uticaj imaju i stres, anksioznost... Najviše hrana, obilna i slana...

Uticaj hladnog vazduha

Hladan vazduh izaziva vazokonstrikciju, sužavanje perifernih krvnih sudova, što povećava krvni pritisak. Leto i toplije vreme šire sudove pa pritisak pada, a i letnja ishrana je obično manje slana.

- Kad se izađe napolje, da bi organizam manje odavao toplotu, on malo skuplja krvne sudove periferno i pokušava da sačuva tu temperaturu. Hladan vazduh je faktor zbog kojeg su, generalno, uži krvni sudovi, i odatle potiče krvni pritisak. Radi se o patofiziološkom mehanizmu. Za razliku od zime, leti kada je toplo, šire se krvni sudovi, i pritisak pada na niže vrednosti, a i leti nema te hrane koju imamo zimi - objašnjava profesor Dragan Simić.

So, ishrana i hipertenzija

Prekomerni unos natrijuma je ključan. Dnevni limit natrijuma je 1,7–2,3 g, ali prosečan unos u Srbiji iznosi 5–8 g, a neki prekorače i 10 g. Slana zimska hrana kao suhomesnati proizvodi, turšije i kiseli kupus doprinose povišenom pritisku.

- Sve to što mi jedemo - šunke, pršute, sve to što je zimska hrana kao što su turšije, kiseli kupus je slano. Kiseli kupus je, istina, zdrav, ima dosta C vitamina, ali ne vredi kad je on slan. Naše dnevne potrebe za natrijumom su maksimum 2,3 grama. Ali, natrijum je prisutan u svemu, u hlebu, u svemu što jedemo. Neke države vode ozbiljnu kampanju da se globalno smanji unos soli, da se stavlja manje u testa koja se kupuju u pekari, manje u hlebu, u suhomesnate proizvode. - Naravno, masa ljudi u Srbiji ne može da jede neslano, jer je slana hrana mnogo ukusnija, ali zato mi onda govorimo da se uzme makar kalijumova so, jer kalijum hlorid nije toliko loš kao natrijumova so. Ima puno pacijenata koji imaju takozvanu so zavisnu hipertenziju. Čim malo više dodaju u toku dana natrijuma, pritisak skače - navodi profesor Dragan Simić.

Monitoring i terapija

Neophodan je redovan monitoring pritiska 3–5 puta nedeljno kako bi se znale prosečne vrednosti i po potrebi korigovala terapija. Svaki pritisak iznad 140 nije dobar; novi ciljevi su ispod 130, a idealno oko 120, što zahteva često intenzivniju terapiju.

- Mi, kao lekari, kada pacijenti dođu kod nas moramo da imamo uvid u njihovu knjigu pritiska, kako bismo znali prosečne vrednosti. I,ako su vrednosti povišene u odnosu na prosečne, a pacijent nema nikakve tegobe, onda ipak mora da se modifikuje terapija, jer to nije dobro. Svaki pritisak koji je iznad 140 nije dobar. Nekada je 140 bio dosta dobro regulisan pritisak, ali po novim preporukama svi pacijenti mora da budu ispod 130, optimalno ispod 120, što je teško postići. Mora da se da mnogo više lekova, mnogo veće doze... - objašnjava sagovornik "Blic zdravlje".

Prevencija i rizici

Nefarmakološke mere su ključ: manje soli, manje alkohola, ne pušiti, redovno kretanje, kontrola stresa, kvalitetan san i smanjenje anksioznosti. Neliječena hipertenzija vodi oštećenju srca, krvnih sudova i bubrega i predstavlja vodeći faktor rizika za infarkt.

- Visok krvni pritisak je mnogo nezgodan. Kod većine ljudi on ne stvara nikakve tegobe. Međutim, on zadebljava srčani mišić, širi levu pretkomoru, stalno izaziva promene na krvnim sudovima, oštećuje bubrežnu funkciju... To je oštećenje ciljnih organa posredovano hipertenzijom, a ljudi misle ne boli ništa ... - zaključuje za "Blic zdravlje" profesor Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije.