Šta je hipoglikemija?
Hipoglikemija nastaje kada nivo šećera (glukoze) u krvi padne ispod normalnog opsega. Za obolele od dijabetesa važno je pratiti nivo šećera, posebno kada je ispod 70 miligrama po decilitru (mg/dL) ili 3,9 milimola po litru (mmol/l). Kod osoba bez dijabetesa, hipoglikemija se definiše kao nivo šećera ispod 55 mg/dL ili 3,1 mmol/L. Ova pojava je češća kod dijabetičara, naročito kod tipa 1, ali se može javiti i kod nekih koji nemaju dijabetes, iako je to ređe.
Simptomi hipoglikemije
Hipoglikemija dovodi do različitih simptoma koji se mogu brzo javiti i razlikovati od osobe do osobe. Uobičajeni simptomi uključuju drhtanje, slabost, znojenje, ekstremnu glad, brži rad srca, vrtoglavicu, konfuziju, anksioznost, razdražljivost, kao i peckanje ili utrnulost na usnama i jeziku. Teži simptomi uključuju zamagljen ili dvostruki vid, nejasan govor, dezorijentisanost, napade i gubitak svesti.
Noćna hipoglikemija
Hipoglikemija može nastati i tokom noći, uz simptome kao što su nemiran san, noćno znojenje, plakanje tokom spavanja, noćne more i osećaj zbunjenosti nakon buđenja.
Uzroci hipoglikemije
Hipoglikemija često nastaje kada uneti insulin, vežbanje i dodaci ishrani za dijabetes nisu u pravoj ravnoteži. Prekomerna upotreba insulina, pogrešne doze ili čekanje na obrok predugo nakon uzimanja insulina mogu izazvati snižavanje šećera. Ostali uzroci uključuju konzumiranje alkohola bez hrane, preskakanje obroka ili neizbalansirane obroke.
Lečenje hipoglikemije
Za blagu do umerenu hipoglikemiju, preporučuje se pravilo 15-15: unos od 15 grama ugljenih hidrata, pa čekanje 15 minuta da se proceni nivo šećera u krvi. Ako nivo ostane ispod 70 mg/dL, popiti još 15 grama ugljenih hidrata. U slučaju teške hipoglikemije, ukoliko osoba ne može da govori ili je svestan, ne treba davati hranu ili tekućinu. U tom slučaju, primena glukagona u hitnim situacijama je od vitalnog značaja kako bi se nivo šećera podigao do stabilnog opsega. Osobe koje su u nesvesti zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
