Zaboravnost kao deo normalnog starenja
Većina ljudi, barem jednom u životu, doživi trenutke zaboravnosti. To može biti zaboravljanje razloga dolaska u sobu, imena nekoga koga su malo pre upoznali, ili gde su parkirali auto. Kako starimo, postajemo pomalo zaboravniji, a ovo se može dešavati čak i kod mladih ljudi koji su premoreni. Profesorka Karin Ansti, psiholog i direktorka Instituta za budućnost starenja, napominje da je to normalno iskustvo. Usporavanje obrade informacija
Sa godinama, brzina procesiranja informacija može se usporiti, što može biti frustrirajuće za ljude koji su navikli na visoke performanse. Profesorka Ejmi Brodtman, neurolog na Univerzitetu Monaš, smatra da je sasvim u redu povremeno zaboraviti gde su ključevi. Ali ako se zaboravljanje ponavlja i dovodi do opasnih situacija, poput zaboravljanja upaljenog šporeta, to može biti ozbiljno. Rani znakovi demencije
Problemi sa jezikom i komunikacijom, poput otežanog pronalaženja reči, mogu biti rani znakovi demencije. Dr Dezmond Grejam upozorava na to da mešanje imena dece može biti normalno, ali ako se ta situacija ponavlja, to može predstavljati problem. Navigacija i orijentacija
Gubljenje u poznatim delovima može biti klasičan simptom Alchajmerove bolesti. Ako se osoba često izgubi na mestima koja poznaje, to može ukazivati na ozbiljne probleme. Brodtman napominje da emocionalno važne informacije, poput gubitka bliske osobe, koje se ne pamte takođe ukazuju na mogućnost demencije. Ponavljanje priča
Ponavljanje istih priča u razgovorima takođe može biti znak upozorenja. To se može desiti svima, a često nije znak demencije, već gubitak pažnje. Mnogi ljudi doživljavaju blagu maglu svesti nakon bolesti poput COVID-19, a hronični stres može dodatno pogoršati probleme sa pamćenjem. Da li zaboravnost znači veći rizik od demencije?
Biti rasejan ili zaboravan ne znači automatski veći rizik od demencije, ali može otežati dijagnostikovanje. Kako kaže Grejam, mnogi ljudi zaboravljaju da blage kognitivne promene mogu biti deo normalnog starenja. Samo oko 10% ljudi sa ranim simptomima kognitivnog oštećenja napreduje do demencije.
