Širenje i uzročnik Kongo-Krimske hemoragijske groznice
Kongo-Krimska hemoragijska groznica (KKHG) je ozbiljna bolest koju prenose krpelji i telesne tečnosti zaraženih ljudi ili životinja. Ova bolest je prisutna u mnogim regionima sveta, uključujući delove Evrope, Azije, Afrike i Bliskog istoka. Virus iz porodice Bunyaviridae može se preneti i direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama ili ljudima.
Simptomi i znakovi infekcije
Simptomi KKHG počinju između jednog i 13 dana nakon infekcije. Primarni znaci uključuju visoku temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima, leđima i stomaku, mučninu, povraćanje, dijareju, ružičasti konjunktivitis, nizak krvni pritisak, žuticu i krvarenje iz nosa ili desni. Kasnije se mogu javiti ozbiljna krvarenja i modrice. Promene raspoloženja, zbunjenost i osetljivost na svetlost su takođe česte pojave.
Faktori rizika i životinje prenosioci
Rizik od zaraze postoji ako čovek živi u području gde se bolest širi ili ima blizak kontakt sa stokom poput goveda, ovaca i koza. Rad u laboratorijama koje proučavaju virus takođe predstavlja rizik. Zaražene životinje često ne pokazuju znakove bolesti, zbog čega je važno nositi zaštitnu opremu prilikom rukovanja njima.
Komplikacije i smrtnost
KKHG može izazvati teške komplikacije, uključujući jako krvarenje, šok, otkazivanje organa, krvarenje u mozgu i na kraju smrt. Stopu smrtnosti procenjuju između 30 i 50%, a može biti veća ako se infekcija dogodi u zdravstvenim ustanovama.
Dijagnostika i lečenje
Bolest se dijagnostikuje analizom krvi. Ne postoji specifičan lek, ali se često primenjuje antivirusni ribavirin. Potrebne su transfuzije, kiseonička terapija i podrška u kontroli simptoma. Oporavak može trajati nedeljama, uz mogućnost privremenih problema sa vidom, sluhom i pamćenjem.
Kada hitno potražiti medicinsku pomoć?
Kod bola u grudima, vratu ili stomaku, teškoća sa disanjem, jakog povraćanja, napada ili zbunjenosti hitno se mora tražiti medicinska pomoć.
Prevencija Kongo-Krimske hemoragijske groznice
Prevencija uključuje nošenje odgovarajuće odeće i upotrebu sprejeva za odbijanje insekata kako bi se izbegli ujedi krpelja. Redovna provera prisustva krpelja na sebi, ukućanima i kućnim ljubimcima je važna. Takođe, treba izbegavati neposredan kontakt sa krvnom i telesnim tečnostima zaraženih, koristeći zaštitnu opremu kao što su rukavice, naočare, kacige i maske. Izolacija zaraženih osoba smanjuje rizik od širenja bolesti.
