Šta je rak hipofarinksa?

Rak hipofarinksa predstavlja retku vrstu karcinoma koji se razvija u donjem delu grla, poznatom kao hipofarinks. Ovaj oblik raka spada u grupu karcinoma glave i vrata, a najčešće se javlja kod osoba koje su izložene određenim rizicima.

Simptomi koji ukazuju na rak hipofarinksa

Nažalost, rak hipofarinksa obično ne pokazuje primetne simptome sve dok tumorska masa ne postane dovoljno velika. Kada se to dogodi, mogu se javiti različiti simptomi, uključujući:
  • Bol u grlu ili osećaj stranog tela u grlu
  • Promene u glasu, poput promuklosti
  • Otežano gutanje
  • Bol u uhu
  • Otečeni limfni čvorovi u vratu
  • Otežano disanje ili zviždanje prilikom udisanja
  • Gušenje bez očiglednog razloga
  • Iskašljavanje krvi
  • Umor
  • Neobjašnjiv gubitak težine
Ako simptomi traju duže od dve nedelje, savetuje se hitna poseta lekaru.

Uzroci raka hipofarinksa

Rak hipofarinksa se javlja usled mutacija ćelija koje oblažu ovaj deo grla. Uzroci ovih mutacija nisu uvek jasni, ali neki od poznatih faktora rizika uključuju:
  • Upotreba duvana
  • Konzumacija alkohola
  • HPV infekcija

Metastaze i stadijumi

U ranim fazama, rak hipofarinksa često se širi na limfne čvorove u vratu, a ako se ne leči, može zahvatiti i druge delove tela, kao što su jednjak, šupljina grudne kosti i drugi. Stadijumi raka hipofarinksa mogu varirati od I do IV, u zavisnosti od proširenja bolesti.

Dijagnostikovanje raka hipofarinksa

Dijagnostikovanje ovog raka obično uključuje fizički pregled, endoskopiju, biopsiju, te slikovne testove poput CT i MRI skeniranja za utvrđivanje eventualnog širenja bolesti.

Lečenje raka hipofarinksa

Lečenje raka hipofarinksa obuhvata hirurške zahvate, radioterapiju i u nekim slučajevima hemoterapiju. Opcije lečenja zavise od stadijuma bolesti, a u nekim slučajevima uspeh tretmana zavisi od veličine tumora i prisutnosti metastaza.

Opasnosti i ožiljci nakon lečenja

Oporavak nakon lečenja može biti izazovan, osobama obolelim od raka hipofarinksa često je potrebno vreme da se prilagode novim načinima disanja i govora. Redovne provere su ključne za rano uočavanje potencijalnog recidiva ili sazrevanja nove bolesti. Kontrolni pregledi obično se sprovode na dva, četiri i šest meseci nakon lečenja, a kasnije jednom godišnje.