Šta je hipertenzivna kriza?
Visok krvni pritisak ili hipertenzija nastaje kada krv previše pritiska zidove arterija. Najteži oblik je hipertenzivna kriza, gde vrednosti pritiska prelaze 180/120 mmHg. To znači da je sistolni pritisak veći od 180 mmHg, a dijastolni veći od 120 mmHg.
Vrste hipertenzivne krize
Postoje dve vrste: hipertenzivna urgentnost, sa jako visokim pritiskom ali bez simptoma oštećenja organa, i hipertenzivna hitna situacija, kada visok pritisak ugrožava život i zahteva brzu medicinsku intervenciju zbog mogućih komplikacija poput infarkta ili moždanog udara.
Simptomi i specifičnosti kod žena
Hipertenzija je često bez simptoma, ali u krizi javlja se stezanje u grudima, otežano disanje, slabost na jednoj strani tela, glavobolja, mučnina i zbunjenost. Žene mogu imati i atipične znakove kao umor, bol u vratu ili crvenilo lica.
Kako postupiti pri pritisku iznad 180/120 mmHg?
Ukoliko je očitani pritisak visok, treba sačekati minut i ponovo izmeriti. Ako je pritisak i dalje visok i ima simptoma, hitno se traži medicinska pomoć. Ukoliko nema simptoma, stanje se smatra hitnošću ali i dalje treba konsultovati lekara. Preporučuje se smirivanje, ležanje i duboko disanje radi snižavanja pritiska.
Rizik od ozbiljnih posledica i menopauza
Dugotrajna hipertenzija može izazvati ozbiljna oštećenja srca, bubrega i mozga. Posebno žene u menopauzi imaju veći rizik zbog hormonskih promena koje podižu krvni pritisak i povećavaju opasnost od srčanog i moždanog udara. Kontrola i pravovremena terapija su ključni za sprečavanje ovih komplikacija.
