Svetska zdravstvena organizacija i važnost hronične bolesti bubrega

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 23. maja službeno priznala hroničnu bolest bubrega kao prioritetni problem javnog zdravlja. Hronična bolest bubrega često napreduje bez simptoma nekoliko godina, zbog čega samo jedan od deset osoba zna da je boluje. Bolest znači da bubrezi gube sposobnost pravilnog funkcionisanja, a glavni uzroci su visok krvni pritisak i dijabetes.

Uticaj vrućine i dehidracije na bubrege

Visoke temperature i znojenje povećavaju rizik od stvaranja bubrežnih kamenaca, a najrizičnije su starije osobe i oni sa bubrežnim problemima. Profesor Luka De Nikola ukazuje da gubitak tečnosti i soli može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije i drugih komplikacija. Dehidracija pojačava koncentraciju urina, što stimuliše kristalizaciju kalcijuma i oksalata, dovodeći do stvaranja kamenaca i rizika od otkazivanja bubrega.

Mitovi o kalcijumu i važni saveti za zdravlje bubrega

Smanjenje unosa mlečnih proizvoda ne pomaže u prevenciji kamenaca, jer je kalcijum neophodan za telesnu ravnotežu. Glavni problem je loša hidratacija. Preporučuje se unos tri litra vode dnevno, ishrana bogata voćem, povrćem i biljnim čajevima. Takođe, blago povećanje soli može biti korisno za one bez srčanih problema. Alkohol u velikim količinama, naročito leti, može dodatno oštetiti bubrege zbog diuretičkog dejstva.

Pet faza hronične bolesti bubrega

Bolest bubrega deli se na pet faza, od blagog oštećenja do potpunog otkazivanja funkcije. Prve dve faze su uglavnom asimptomatske, dok faze 3a i 3b donose prve simptome i zahtijevaju pažnju. Faza 4 označava ozbiljnu disfunkciju, a faza 5 je faza krajnjeg zatajenja bubrega, često zahtevajući dijalizu ili transplantaciju.

Simptomi koji ukazuju na problem sa bubrezima

U početku bolesti simptomi su retki, ali kako bolest napreduje pojavljuju se češće mokrenje, umor, otoci, suva i svrbna koža, problemi sa disanjem, tamnjenje kože i visok krvni pritisak. Rano prepoznavanje simptoma može pomoći u očuvanju bubrežne funkcije.

Ko je najugroženiji?

Osobe sa dijabetesom, visokim krvnim pritiskom, srčanim problemima, porodičnom istorijom bolesti bubrega, stariji od 60 godina ili dugotrajno korišćenje određenih lekova, imaju povišen rizik od razvoja hronične bolesti bubrega. Pravovremena dijagnoza i adekvatna nega ključni su za smanjenje ozbiljnosti ove bolesti.