Težak put do prestanka grickanja usne
Teškoće u prestanku grickanja usne su često rezultat automatskog ponašanja, gde osoba možda više nije svesna svog delovanja. Srećom, postoje efikasni načini da se ova navika prevaziđe.
Uzroci grickanja usne
Grickanje usne može nastati iz fizičkih ili psiholoških razloga. U fizičkim slučajevima, problemi sa zubima kao što su malokluzija, ili poteškoće sa temporomandibularnim zglobom (TMD), mogu dovesti do ovog ponašanja, dok psihološki uzroci uključuju stres, strah ili anksioznost.
Fizički uzroci
Na fizičke uzroke grickanja usne utiču problemi kao što su:
- Malokluzija, koja stvara prekomerni ili nedovoljni preklop zuba.
- Poteškoće sa temporomandibularnim zglobom (TMD), koje utiču na mišiće za žvakanje. Osobe sa ovim stanjima mogu često gristi usne, obraze ili jezik.
Psiho-socijalni uzroci
Grickanje usana može se svrstati kao telesno fokusirano repetitivno ponašanje (BFRB). Ova ponašanja, koja oštećuju kožu, kosu ili nokte, često su način suočavanja sa teškim emocijama, donoseći olakšanje od stresa.
Simptomi grickanja usana
Neki ljudi možda neće imati uočljive nuspojave, dok drugi mogu iskusiti bolne rane, upalu ili crvenilo. Često, grickanje usana može proći neprimećeno sve dok ne dođe do oštećenja.
Opcije lečenja
Pristupi lečenju grickanja usne zavise od uzroka. Fizički problemi se mogu rešiti, dok psihološki uzroci često zahtevaju savetovanje ili specijalizovane terapije kao što su:
- Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT)
- Trening obrtanja navike (HRT)
- Dijalaktička bihevioralna terapija (DBT)
Ove terapije mogu pomoći ljudima da prepoznaju i promene svoje ponašanje.
Može li terapija i lekovi pomoći?
Dok su CBT i HRT često efikasniji od lekova, neki pojedinci mogu dobiti olakšanje uzimanjem antidepresiva ili lekova protiv opsesivnih smetnji. Takođe, važna je i procena dodatnih problema kao što su anksioznost ili depresija.
