Uvod u vezu između stresa i astme

Stres dovodi do brojnih promena u telu, uključujući ubrzano disanje, što može pogoršati simptome astme. Važno je napomenuti da greške u korišćenju pumpice za astmu predstavljaju glavni uzrok pogoršanja simptoma; čak 75% pacijenata griješi u postupanju s uređajem. Takođe, humano metapneumovirus može izgledati kao obična prehlada, ali može izazvati ozbiljne upale pluća i pogoršati astmu, naročito kod dece mlađe od 5 godina.

Kako stres utiče na astmu?

Prema Asthma and Allergy Foundation of America (AAFA), snažne emocije mogu izazvati simptome astme. Osim što može uticati na one koji već imaju dijagnozu, stres se takođe može povezati s razvojem astme. Istraživanja iz 2020. godine pokazala su da dugotrajni stres povećava rizik od astme, posebno tokom detinjstva ili adolescencije. Stres može uzrokovati simptome astme na razne načine.

Brže disanje i astma

Ljudi često doživljavaju stres kao upozorenje na opasnost, što aktivira simpatički nervni sistem, što vodi do bržeg disanja i napetosti u mišićima. Ova fizička reakcija može stvoriti osećaj otežanog disanja, što dovodi do simptoma astme. Vežbe opuštanja i disanja mogu pomoći u upravljanju stresom i smanjenju ovih simptoma.

Uloga upale u razvoju astme

Stres može takođe povećati upale u telu, što je još jedan faktor koji doprinosi pogoršanju astme. Prethodna istraživanja pokazuju da stres povećava nivoe citokina i eozinofila, koji su povezani sa upalnim procesima u disajnim putevima. Ovo može dodatno pogoršati simptome astme.

Uticaj stresa na lekove za astmu

Istraživanje iz 2020. godine je otkrilo da stres može smanjiti efikasnost određenih lekova za astmu, kao što su inhalirani beta-2-agonisti i kortikosteroidi, što dodatno komplikuje lečenje astme izazvane stresom.

Simptomi astme izazvane stresom

Simptomi astme izazvane stresom su slični ostalim vrstama astme i uključuju:
  • kašalj
  • zviždući tonovi prilikom disanja
  • otežano disanje
  • bol u grudima
  • buđenje noću zbog simptoma
Pored ovih simptoma, ljudi sa stresom mogu primetiti i druge reakcije kao što su ubrzano disanje, povećan broj otkucaja srca, napetost mišića i znojenje.

Lečenje astme izazvane stresom

Lečenje uključuje lekove za kontrolu simptoma, ali i tehnike za smanjenje stresa. Lekovi, poput beta-2 agonista, bronhodilatatora i kortikosteroida, mogu olakšati disanje. Takođe, važno je uključiti tehnike relaksacije i meditacije kako bi se smanjio nivo stresa.

Kada potražiti pomoć?

Osobe sa astmom treba da se jave lekaru ako simptomi ne prolaze ili se ponavljaju uprkos lečenju. Hitna pomoć je neophodna u slučaju ozbiljno otežanog disanja ili plavih usana. Rano prepoznavanje simptoma može značajno pomoći u upravljanju astmom izazvanom stresom.