Šta je limfom i kako utiče na bubrege
Limfom je maligni poremećaj limfocita (bela krvna zrnca) koji počinju nekontrolisano da rastu. Abnormalni limfociti se često nakupljaju u limfnim čvorovima i dovode do njihovog uvećanja. Budući da limfociti cirkulišu kroz ceo organizam, limfom može zahvatiti jedan limfni čvor, grupu čvorova ili druge organe, pa i bubrege. Kada se limfom proširi na bubrege, naziva se limfom bubrega ili bubrežni limfom.
Kako nastaje bubrežni limfom
Bubrezi su najčešće abdominalno mesto pogođeno limfomom, ali primarni bubrežni limfom je redak i čini manje od 1% svih limfoma bubrega. Najčešći tip koji se širi na bubrege je ne-Hodžkinov limfom, dok su glavne vrste Hodžkinov i ne-Hodžkinov limfom.
Simptomi limfoma bubrega
Limfom bubrega se često javlja u stadijumu 4 i u ranijim fazama može biti bez simptoma. Kada se pojave tegobe, to mogu biti groznica, drhtavica, umor, otečen stomak, uvećani limfni čvorovi, nenamerni gubitak težine, smanjen apetit, bol u grudima ili boku, modrice, česte infekcije, otežan dah, krv u urinu, masa ili bol u donjem delu leđa. Većina ovih simptoma može ukazivati i na druga stanja, pa je neophodno obratiti se lekaru radi dijagnoze.
Dijagnoza i lečenje
Dijagnostika limfoma bubrega obuhvata analize krvi i urina, fizički pregled, ultrazvuk, CT skeniranje i biopsiju tkiva (često iz limfnog čvora). Mogući su i cistoskopija, skeniranje kostiju, rendgen grudnog koša i magnetna rezonanca. Lečenje zavisi od stadijuma i opšteg stanja i uključuje hemoterapiju, radioterapiju, CAR-T terapiju, ciljanu terapiju, antibiotike po potrebi, operaciju i transplantaciju matičnih ćelija.
Prognoza
Limfom koji je zahvatio bubrege obično se smatra stadijumom 4. Petogodišnje preživljavanje za difuzni veliki B-ćelijski limfom varira: lokalizovan 73%, regionalni 74%, udaljeni 58%, svi stadijumi zajedno 65%. Ovi podaci nisu specifični samo za limfom bubrega i mogu se menjati kako napreduju terapije.
