Učešće iz Srbije na Svetskom zdravstvenom kongresu
Jedini predstavnik Srbije u predsedništvu Svetskog zdravstvenog kongresa učestvovaće na prestižnom događaju u Pragu od 3. do 5. oktobra 2025. godine. Tema njegovog izlaganja biće zdravstveni uticaji endokrinih disruptora, koji predstavljaju jedan od najvećih izazova savremene medicine.
Šta su endokrini disruptori i gde ih možemo naći?
Endokrini disruptori prisutni su u hrani, vodi, plastičnoj ambalaži, proizvodima za higijenu, kao što su zubne paste, dezodoransi i kreme. Jedan od najpoznatijih je Bisfenol A (BPA), hemikalija koja se koristila u plastičnim bocama, uključujući one za mleko namenjene deci, ali je zbog štetnih efekata na zdravlje uklonjena iz tih proizvoda. Profesor Dušan Vešović ističe da postoji globalni „bispfenol free“ pokret koji traži eliminaciju ovih supstanci.
Još jedna ranije korišćena supstanca sa štetnim efektima je DDT, pesticid korišćen 1970-ih za suzbijanje malarije na Floridi. Tokom nekoliko godina uočeno je smanjenje broja aligatora i promene u njihovom ponašanju, što je povezano sa akumulacijom DDT-a u ekosistemu, koji deluje poput estrogene supstance.
Uticaj endokrinih disruptora na ljudski organizam
Supstance slične hormonima estrogenu remete ravnotežu neuroendokrinog sistema, što može dovesti do brojnih zdravstvenih problema. Kod žena to uključuje prevremene menstrualne cikluse, policistične jajnike, insulinsku rezistenciju, smanjenje plodnosti i povećan rizik od raka dojke. Kod muškaraca izazivaju pad broja spermatozoida, smanjenje seksualne funkcije i rizik od raka prostate.
Kako zaštititi organizam od endokrinih disruptora?
Profesor Vešović savetuje oprez pri kupovini proizvoda u plastičnoj ambalaži, posebno ako sadrže bisfenol ili nisu namenjeni za ljudsku upotrebu. Važno je izbegavati upotrebu tih proizvoda u mikrotalasnim pećnicama i smanjiti konzumaciju flaširanih pića i hemikalija za negu kože. Preporučuje upotrebu kozmetike bez parabena i triklosana, hormona ometajućih supstanci koje štete zdravlju.
Održavanje elastičnosti i tonusa kože najbolje je postići hidriranošću i hranom bogatom nutrijentima, vitaminom C i aminokiselinama potrebnim za stvaranje kolagena. Najbolja preventiva uključuje konzumaciju neprocesuirane, sveže hrane pripremljene kod kuće, uz smanjenje izloženosti hemijskim supstancama koje se nalaze u životnoj sredini i proizvodima svakodnevne upotrebe.
„Što manje hemije na sebe i u sebe“, ističe prof. dr Dušan Vešović, naglašavajući značaj svesnog i zdravog izbora u borbi protiv štetnog uticaja endokrinih disruptora.
