Šta je puls i kako se oseća
Puls predstavlja osećaj pritiska krvi u arterijama pri svakom otkucaju srca. Svaki otkucaj srca potiskuje krv kroz arterije, pa se taj potisak oseća kao jedan puls, a ne kao stalan protok pritiska. Puls je direktno povezan sa otkucajima srca i pokazuje broj otkucaja srca u minuti.
Normalna frekvencija pulsa
Za odrasle u mirovanju normalan puls je obično između 60 i 100 otkucaja u minuti. Sportisti često imaju niži puls u mirovanju. Deca od 6 do 15 godina imaju prosečno 70–100 otkucaja, dok su odrasli preko 18 godina u granici 60–100 otkucaja.
Gde i kako meriti puls
Puls se najlakše meri na zglobu ruke ili na vratu. Na zglobu postavite tri srednja prsta ispod mesta gde se palac spaja sa zglobom, pritiskajte dok ne osetite puls, brojite 30 sekundi i udvostručite broj. Alternativno brojite 10 sekundi pa pomnožite sa 6. Na vratu stavite kažiprst i srednji prst u žleb pored dušnika i postupak je isti.
Puls pri vežbanju i formule
Tokom fizičke aktivnosti ciljni puls iznosi oko 50–70% maksimalnog pulsa. Maksimalni broj otkucaja srca računa se formulom 220 - godine. Na primer, za osobu od 30 godina to je 190 otkucaja, pa bi cilj tokom vežbanja bio oko 95–133 otkucaja.
Aritmije, tahikardija i bradikardija
Povremeni propušteni otkucaji su česti, ali često ponavljanje ili simptomi poput kratkog daha, vrtoglavice, palpitacija ili bola u grudima zahtevaju konsultaciju lekara. Bradikardija znači puls niži od 60 otkucaja i može biti normalna kod sportista ili izazvana lekovima. Tahikardija je puls iznad 100 u minuti u mirovanju i može ukazivati na zdravstveni problem.
Faktori koji menjaju puls
Puls mogu da promene položaj tela, fizička aktivnost, emocije, lekovi, temperatura vazduha i telesna težina. Visoka temperatura i vlažnost, dehidracija ili infekcija mogu ubrzati puls. Ako se uz promene pulsa jave ozbiljni simptomi, obratite se lekaru.
