Uvod u šizofreniju i psihozu
Šizofrenija se obično dijagnostikuje između 16. i 30. godine, kada pojedinac doživljava prvu psihotičnu epizodu. Iako je šizofrenija doživotno stanje, efikasno lečenje pomaže u upravljanju simptomima. Nelečena, šizofrenija može imati ozbiljne posledice po kontakt sa stvarnošću.
Psihotični simptomi i njihovi uzroci
Psihoza se često javlja kao rezultat mentalnih poremećaja, a može se javiti i usled zloupotrebe alkohola ili droga, nedostatka sna ili dejstva lekova. Osobe sa psihozom često imaju problema sa razlikovanjem stvarnosti od iluzije.
Razumevanje šizofrenije
Šizofrenija utiče na misli, ponašanje i emocije, što može zbuniti porodicu i prijatelje. Simptomi šizofrenije se dele na pozitivne (halucinacije, paranoja), negativne (problematično izražavanje emocija) i disorganizovane (zbunjujuće misli i ponašanje).
Faktori rizika za šizofreniju
Razni faktori, uključujući genetiku i okolinska iskustva, mogu povećati rizik od razvoja šizofrenije. Psihoza može biti jedan od simptoma šizofrenije, ali i nezavisno stanje.
Lečenje mentalnih poremećaja
Lečenje psihoze obuhvata antipsihotike i terapiju, dok šizofrenija zahteva sličan pristup, uključujući nadziranu upotrebu lekova i psihoterapiju. Uz odgovarajuće tretmane, osobe sa šizofrenijom mogu voditi ispunjen život.
