Rani uticaj hipertenzije na mozak
Novo prekliničko istraživanje iz Medicinskog centra Veil Kornel pokazuje da hipertenzija oštećuje krvne sudove i moždane ćelije mnogo prije nego što se primijeti porast krvnog pritiska. Hipertenzija mijenja ekspresiju gena unutar pojedinačnih moždanih ćelija, čime se stvara podloga za kasniji pad pamćenja i kognitivno oštećenje. Hipertenzija i visok krvni pritisak snažno su povezani sa vaskularnim kognitivnim poremećajima i Alchajmerovom bolešću.
Koje ćelije su najranije pogođene
Istraživanje na modelu miša pokazalo je da su već nakon tri dana promjene najizraženije u endotelним ćelijama, interneuronima i oligodendrocitima, čak prije porasta krvnog pritiska. Endotelne ćelije pokazuju prerano starenje i smanjen energetski metabolizam uz rane znakove slabljenja krvno-moždane barijere. Interneuroni gube ravnotežu između inhibicije i ekscitacije, dok oligodendrociti ne održavaju pravilnu ekspresiju gena za mijelin, što narušava neuronnu komunikaciju i pogoršava kognitivne funkcije povezane s hipertenzijom.
Implikacije za terapiju i prevenciju
Podaci ukazuju da antihipertenzivni lijekovi koji ciljaju angiotenzin sistem mogu dodatno štititi mozak. Losartan je u eksperimentalnim modelima djelimično preokrenuo rane efekte hipertenzije na endotelne ćelije i interneurone. - Otkrili smo da su glavne ćelije odgovorne za kognitivno oštećenje bile pogođene samo tri dana nakon indukovanja hipertenzije kod miševa, i to pre nego što se krvni pritisak povećao. Suština je da se ne radi samo o pukoj disregulaciji arterijskog pritiska, već o kompleksnim ranim poremećajima na nivou moždanih ćelija - kaže viši autor studije dr Kostantino Jadekola, profesor neurologije i direktor Instituta za istraživanje mozga i uma, Medicinskog centra Veil Kornel.
- Obim ranih promena izazvanih hipertenzijom bio je prilično iznenađujući. Razumevanje kako hipertenzija utiče na mozak na ćelijskom i molekularnom nivou tokom najranijih faza bolesti može da pruži tragove za pronalaženje načina koji potencijalno mogu da blokiraju neurodegeneraciju - rekao je dr Pačolko, prenosi "SciTechDaily".
- U nekim studijama na ljudima, podaci ukazuju na to da inhibitori receptora angiotenzina mogu da budu korisniji za kognitivno zdravlje od drugih lekova koji snižavaju krvni pritisak - rekao je dr Jadekola.
- Hipertenzija je vodeći uzrok oštećenja srca i bubrega, što može da se spreči antihipertenzivnim lekovima. Dakle, nezavisno od kognitivne funkcije, lečenje visokog krvnog pritiska je prioritet - naglasio je dr Jadekola.
Istraživači nastavljaju da ispituju kako prerano starenje malih krvnih sudova izazvano hipertenzijom pokreće disfunkciju interneurona i oligodendrocita i traže strategije za sprečavanje ili preokretanje štetnog uticaja hipertenzije na mozak i kognitivne funkcije.
