Šta je alfa-gal sindrom?
Alfa-gal sindrom je alergija na specifičan šećerni molekul nazvan alfa-gal. Ova alergija razlikuje se od drugih po odloženoj reakciji i po tome što je okidač često ubod krpelja. Alfa-gal sindrom može izazvati različite kliničke slike i varira od osobe do osobe.
Kako se dobija
Sindrom se može steći na više načina: kroz konzumaciju crvenog mesa koje je zaraženo nakon što ga je ujeo krpelj, usled uboda krpelja ili potencijalno uboda komarca u nekim situacijama. Rizik raste tamo gde su krpelji rašireni.
Simptomi i inkubacija
Simptomi mogu biti od blagih do teških, uključujući kožne promene, otoke i gastrointestinalne smetnje. - Može da dođe do promena u vidu urtikarije, ili kod našeg naroda poznato kao koprivnjača. Može doći do otoka i može biti i nekih gastrointestinalnih smetnji - mučnina, bolovi u stomaku. Ono što je specifično kod ove alergije na hranu u odnosu na druge alergije, jeste što je reakcija odložena. Najčešće od dva sata do šest sati nakon konzumacije hrane dolazi do ispoljavanja ovih tegoba - kaže prim. dr Sonja Giljača.
Ko je u riziku i prevencija
- Ukoliko je neko, na primer, alergičan na ambroziju, ili na bilo šta drugo, ima veću predispoziciju ukoliko dođe do svega ovoga, da se kod njega ispolji. Dok je, recimo, kod osoba koje nemaju alergijskih tegoba, nemaju nekih gastrointestinalnih predispozicija, manja mogućnost - objašnjava prim. dr Giljača.
- Po izveštaju Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC) u Atlanti, u Americi, trenutno se procenjuje da otprilike oko 450.000 ljudi ima taj alfa-gal sindrom u Americi, odakle je sve to i i počelo. Međutim, u poslednje vreme neki novi izveštaji, bilo globalni, bilo lokalni, govore zapravo da je pronađeno još mnogo drugih vrsta krpelja, i to na šest kontinenata, koji mogu da izazovu alfa-gal sindrom, između ostalih i krpelj koji se naziva plodni crnonogi krpelj ili jelinski krpelj, koji može da prenese i lajmsku bolest - rekla je prim. dr Sonja Giljača.
Krpelji su aktivni od ranog proleća do kasne jeseni. Brzo uklanjanje krpelja smanjuje rizik od prenosa infekcije. - Maltene ih samo zimi ne registrujemo. Ukoliko se krpelj ukloni u roku od 24 sata, čak i ako je bio zaražen, značajno se smanjuje mogućnost prenosa infekcije. Zato je važno da se prilikom uboda obratimo lekaru, koji će stručno ukloniti krpelja i pratiti stanje pacijenta - da li ima promene na koži, malaksalost, povišenu telesnu temperaturu, bolove u zglobovima ili mišićima.
- Nažalost, može da se desi da se boravi u prirodi, dođe kući, istušira se i mehanički se skine, a da se ne registruje da je došlo do uboda. Za razliku od komaraca, kod uboda krpelja nema svraba jer se u njegovoj pljuvački nalazi supstanca slična anesteziji. Specifično crvenilo koje se širi u obliku prstena do mesec dana nakon uboda siguran je znak da je krpelj bio zaražen, lajmske bolesti. Tada se treba odmah obratiti lekaru, koji će prepisati antibiotik - objasnila je ona za TV K1.
Prvi potvrđen slučaj alfa-gal sindroma u Srbiji zabeležen je kod ženske osobe.
