Asistolija: smrtonosni oblik srčanog zastoja
Asistolija je tip srčanog zastoja kada srce potpuno prestane da kucati. Bez hitne kardiopulmonalne reanimacije ili medicinske pomoći, ovo stanje postaje smrtonosno za nekoliko minuta. Asistolija se dijagnostikuje EKG-om i na snimku se prikazuje kao ravna linija, jer nema električne aktivnosti.
Kako funkcioniše srce i šta se dešava kod asistolije
Svakim otkucajem srce prolazi kroz sistolu i dijastolu. Sistola je kontrakcija pokrenuta električnom strujom, a dijastola je opuštanje i punjenje krvlju. Kod asistolije nema vidljive električne aktivnosti, pa srce ne pumpa i nastaje srčani zastoj.
Faze smrti i važnost brzog delovanja
Smrt nastupa u fazama: postoji kratko vreme kada se javlja "klinička smrt" — prestanak disanja i cirkulacije, otprilike pet minuta, nakon čega nastupa moždana smrt. Brza reanimacija i pravovremena medicinska intervencija daju najveću šansu za preživljavanje kod asistolije i srčanog zastoja.
Najčešći uzroci asistolije
Asistolija i srčani zastoj mogu biti izazvani gubitkom krvi, niskim nivoom kiseonika, poremećajima elektrolita, dehidracijom, srčanim udarom, plućnom embolijom, te aritmijama, traumom, električnim udarom ili toksičnim supstancama.
Lečenje i hitne mere
Lečenje asistolije zahteva hitnu reanimaciju. Izvan bolnice je neophodno odmah započeti kardiopulmonalnu reanimaciju (CPR) i pozvati hitnu pomoć. U bolnici se uz reanimaciju primenjuje epinefrin (adrenalin) i leči osnovni uzrok. Efikasna, kontinuirana reanimacija je najbolja šansa za preživljavanje.
Simptomi koji zahtevaju hitnu pomoć
Nesvestica, potpuni izostanak daha ili otežano disanje, te odsustvo pulsa na vratu ili zglobu zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
