Uvod u astmu
Prema navodima stručnjaka, napadi astme se najčešće dešavaju ujutro ili noću, što može da bude uzrokovano ležećim položajem i unutrašnjim biološkim ritmom, kao i pri fizičkom naporu. Jedna od ključnih stvari koje treba razumeti o astmi je da ovo hronično oboljenje uključuje zapaljenske procese i karakteriše se epizodama kašlja i otežanog disanja, kao što su zviždanje ili škripa, koje mogu prestati same ili uz pomoć odgovarajućih lekova.
Faktori rizika za astmu
Prema rečima stručnjaka, glavni uzrok pojave astme često je povezan s alergijama na različite respiratorne alergene, kao što su kućna prašina, grinje, poleni biljaka, buđ i dlake životinja. Takođe, pušenje može dodatno pogoršati stanje obolelih.
Kako se napad astme manifestuje?
Napadi astme se najčešće javljaju kroz epizode gušenja i kašljanja. Tokom ovih napada, pojedinci koji pate od astme mogu se osećati apsolutno zdravo, ukoliko redovno sprovode terapiju. Međutim, neki pacijenti mogu doživeti napade prilikom fizičke aktivnosti ili uzimanja određenih lekova, poput aspirina.
Opasnost od napada astme
Prof. dr Tatjana Radosavljević upozorava da napad astme može postati ozbiljan, dovodeći do stanja koje se naziva status asmatikus. Ova situacija se može razviti u roku od sat vremena i može trajati do 24 časa. Takvi napadi zahtevaju hitnu medicinsku pomoć, a pacijenti se često smeštaju na intenzivnu negu.
Prva pomoć kod napada astme
U slučaju napada, važno je odmah primeniti terapiju bronhodilatatorima i ponavljati inhalaciju svakih pet minuta. Ako se stanje ne poboljša, potrebno je hitno se obratiti lekaru. Važno je da se pacijent fokusira na tehnike disanja i upravljanje strahom.
Taktike za kontrolu simptoma
Efikasna respiratorna tehnika je stomačno disanje, koje pomaže u opuštanju grudnog koša. Preporučuje se postupak izdaha uz stezanje trbušnih mišića, a zatim opuštanje stomaka pri udahu. Ovo može pomoći u smanjenju simptoma.
Prevencija napada astme
Osim što treba izbegavati alergen, preporučuje se i prestanak pušenja, uključivanje ribe u ishranu, redovno vakcinisanje protiv gripa, kao i blagovremena terapija zaraženih disajnih puteva. Ovo može značajno doprineti smanjenju učestalosti napada astme.
