Šta je celijakija?
Celijakija, koja se nekada smatrala retkom bolešću, može se razviti u bilo kojoj životnoj dobi. Statistike pokazuju da su žene češće pogođene ovom bolešću nego muškarci. Gluten, protein prisutan u žitaricama poput pšenice, ječma i raži, izaziva imunološku reakciju kod obolelih. Važno je napomenuti da gluten nije prisutan samo u hlebu i pecivima, već i u prerađenom mesu, sladoledu, sosevima, začinima, pa čak i nekim lekovima.
Simptomi celijakije
Celijakija se može manifestovati kroz različite simptome, kako probavnog, tako i neprobavnog karaktera. Najčešće tegobe uključuju:
- hronična dijareja
- bolovi u stomaku
- nadutost
- povraćanje
- gubitak telesne mase
- hronični zatvor.
Pored ovih, obeleženi su i simptomi poput hroničnog umora, anemije, zastoja u telesnom rastu kod dece, hormonskih poremećaja, promene na zubima, osteoporoze, i neuroloških simptoma poput glavobolja i epilepsije. Oboleli često prijavljuju probleme koji nisu direktno povezani sa probavnim traktom, poput umora i promena na koži, zbog čega je važno da lekari budu pažljivi prilikom dijagnostikovanja.
Kada se celijakija javlja?
Kod dece, celijakija najčeće biva dijagnostikovana između 7. i 24. meseca života. Kod odraslih pacijenata, bolest se može kasnije otkriti zbog atipične kliničke slike. Dijagnoza se postavlja kombinacijom laboratorijskih analiza i biopsije tankog creva.
Lečenje celijakije
Jedini efikasan način lečenja celijakije do sada je stroga, doživotna bezglutenska dijeta. To podrazumeva ne samo izbacivanje hleba i testa iz ishrane, već i potpunu promenu životnih navika. Oboleli moraju pažljivo proučavati sastav namirnica i biti oprezni prilikom konzumacije hrane van kuće.
Alternativne namirnice
Postoje brojni alternative glutenu, uključujući kukuruz, proso, pirinač, heljdu, amaranto, kinoa, kao i sveže neprerađeno meso, ribu, voće i povrće. Međutim, bezglutenska ishrana može dovesti do nutritivnih nedostataka, pa oboleli često pate od nedostataka vitamina D, kalcijuma, gvožđa, folne kiseline i dijetalnih vlakana.
Zdravstveni izazovi i vakcinacija
Osobe sa celijakijom su podložnije virusnim i bakterijskim infekcijama zbog oslabljenog imunog sistema, što čini vakcinaciju ključnom preventivnom merom.
Prava pacijenata i zakonodavni okvir
U Srbiji, osobe sa potvrđenom dijagnozom celijakije imaju pravo na 7 kilograma bezglutenskog brašna mesečno putem lekarskog recepta. Ova podrška je od suštinskog značaja za pacijente, kako u zdravstvenom, tako i u finansijskom smislu.
Izazovi u životu sa celijakijom mogu biti značajni, ali uz pravilan pristup dijagnostici i edukaciji, bolest se može uspešno kontrolisati. Svetski dan obolelih od celijakije, 16. maja, ističe važnost prepoznavanja simptoma i pravilne terapije.
