Dugovečnost i genetika
On objašnjava da istraživanja pokazuju da dugovečnost ima između 20 i 40 procenata veze sa genetikom, ali ističe da to nije sve. Da biste maksimalno povećali šanse za duži i zdraviji život, preporučuje se primena četiri ključne navike.
Fizička aktivnost
Studije pokazuju da ljudi koji su svakodnevno fizički aktivni imaju tendenciju da žive duže i zdravije. Na primer, istraživanje je pokazalo da i samo 75 minuta brzog hoda nedeljno može povećati očekivani životni vek za oko dve godine. Neaktivnost, s druge strane, može imati ozbiljne posledice i povećava rizik od prerane smrti. Saveti za smanjenje vremena provedeno u sedenju uključuju ustajanje svaka 30 minuta, odlazak kod kolega umesto slanja poruka, kao i stajanje tokom vožnje u javnom prevozu. Umerena fizička aktivnost od oko 30 minuta većine dana može značajno doprineti zdravlju.
Konzumacija povrća
On podseća na to koliko deca često plaše savetom da jedu povrće ako žele da žive dugo. Istraživanje koje je pratilo 100.000 ljudi tokom 30 godina ukazuje da oni koji dožive 70 godina u dobrom zdravlju obično unose više voća, povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova, dok su zasićene masti, crveno meso i brza hrana ograničeni. Bitno je napomenuti da ova studija ne nalaže veganstvo, već identifikuje zdrave trendove u ishrani.
Kvalitetan san
Kvalitetan san je ključan za dugovečnost. U istraživanju sprovedenom na oko 500.000 Britanaca, nepravilni obrasci spavanja su povezani sa 50 procenata većim rizikom od smrti. Ljudi koji rade u smenama suočavaju se sa višim rizikom od srčanih problema, a medicinske sestre koje su decenijama radile u smenama su manje zdrave i preminule su ranije od onih koje to nisu radile. Preporučuje se da odrasli spavaju između 7 i 9 sati.
Smanjenje stresa
Uticaj stresa na zdravlje je značajan. Istraživanja pokazuju da stresori iz ranog života takođe mogu imati negativne posledice. Starije osobe sa većom psihološkom otpornošću na stres imaju manje šanse da umru od različitih uzroka. Redovno vežbanje joge je pokazalo poboljšanje otpornosti, dok društvena aktivnost može doprineti produženju života starijih osoba.
Genetski faktori
Iako postoje životne navike koje možemo menjati, genetika ostaje faktor koji ne možemo kontrolisati. Istraživanja sugerišu da prirodne mutacije u genima povezanim sa dugovečnošću često imaju veze sa dugovečnim ljudima. Očekivanja pokazuju da je dugovečnost povezana sa 20 do 40 procenata genetikom. Međutim, treba težiti fizičkoj aktivnost, zdravoj ishrani, kvalitetnom snu i niskom nivou stresa kako bismo povećali šanse za dugi i zdravi život.
