Šta je commotio cordis
Commotio cordis je iznenadan prekid rada srca izazvan udarcem u predelu grudnog koša koji pokreće opasan srčani ritam — ventrikularnu fibrilaciju. Udarac obično dolazi od malog, tvrdog predmeta poput bejzbol ili hokejaške lopte i desi se u vrlo kritičnom trenutku srčanog ciklusa.
Mehanizam i kritični uslovi
Nepredviđeni udarac u predelu srca može da izazove ventrikularnu fibrilaciju i iznenadni srčani zastoj ako udar pogodi tačan trenutak kada se komore opuštaju nakon kontrakcije. Treći ključni uslov je ugao i jačina udarca.
"Prekordijum je deo grudnog koša koji se nalazi direktno iznad srca. Kod većine ljudi se nalazi na levoj strani, sa vrhom srca usmerenim ka levoj bradavici. U predelu ove regije mogu da se osete otkucaji srca"
"Prekordijum je štit, napravljen od rebara i njihovih mišića, koji naduvaju i ispuštaju naše grudi. Dalje, srce okružuje perikardijum (srčana maramica), koji je sačinjen od membrana između kojih se nalaze slojevi masti i tečnosti koje apsorbuju udarce. Dakle, srce je dobro zaštićeno, ali ipak može da bude ranjivo"
Vremenski faktor i verovatnoća
"Na snimku srčanog ciklusa – elektrokardiogramu, ili EKG-u – ova regija je poznata kao uzlazni udar T talasa. Ovo čini samo oko 1 odsto celog srčanog ciklusa, što verovatnoću (prema vremenu) čini oko jedan prema sto"
"Zbog toga je commotio cordis retka pojava, ali ipak značajna."
Ko je u riziku i prognoza
Commotio cordis se češće javlja kod mladih sportista, posebno onih koji igraju sportove sa tvrdim lopticama. "U stvarnosti, commotio cordis se češće viđa kod mladih sportista, kao posledica tupe traume od udara tvrdim predmetom kao što je bejzbol ili hokejaški pak. Pre izvesnog vremena je igrač NFL-a Damar Hamlin zadobio komocio srca kao rezultat teškog startovanja, ali je srećom reanimiran"
Preživljavanje je moguće uz brzu kardiopulmonalnu reanimaciju (KPR) i ranu defibrilaciju; dostupnost AED uređaja i obučeni spasioci značajno povećavaju šanse.
Dijagnoza, lečenje i savet
Dijagnoza se postavlja isključivanjem drugih uzroka srčanog zastoja i potvrđuje se EKG-om, snimcima srca i laboratorijskim testovima. Hitno delovanje uključuje kompresije grudnog koša, KPR i defibrilaciju. "Spekulativni razlog zašto bi prekordijalni udar mogao da funkcioniše jeste pretvaranje mehaničke sile u male električne struje koje vraćaju srčani ritam u normalu. Međutim, upravo je taj isti mehanizam verovatno odgovoran i za komocio srca. Ovo rizikuje da problem pogorša. Dakle, koliko god prekordijalni udar može da bude indukovan u zaustavljanju srčanog zastoja, postoje situacije u kojima može da učini suprotno."
"Prekordijalni udar je, stoga, izgubio na značaju. Neke studije nisu pronašle nikakvu korist od njegove upotrebe. Kao takav, uklonjen je iz smernica za naprednu reanimaciju"
