Demencija često se pogrešno tumači kao obična zaboravnost

Demencija je bolest koja obuhvata više promena u funkcijama mozga i često se dijagnostikuje prekasno. Mnogi ljudi vezuju demenciju isključivo za zaboravljanje, pa se simptomi previđaju dok ne postanu jasno uočljivi. Rano prepoznavanje demencije i razlika između zaboravnosti i bolesti ključni su za adekvatnu negu i terapiju.

- Demencija je kompleksna bolest iako je većina populacije povezuje isključivo sa zaboravljanjem. Zaboravljanje jeste, nekako, najupečatljiviji simptom, ali demencija uključuje promene u mnogim kognitivnim funkcijama - u mišljenju i u razumevanju govora, reprodukciji govora, orijentaciji u prostoru i vremenu, odnosu prema sebi i prema drugima. Reč je o bolesti koja sa sobom nosi određene promene na nivou ličnosti i ponašanja. Zato smo se kao psiholozi uključili, da pokušamo da objasnimo kako prilagođeno komunicirati i pristupiti obolelima. A s druge strane, kako onaj ko je u neposrednom okruženju obolelog može lakše da se nosi sa problemom - navodi psiholog Nevena Studen.

Starost ne znači nužno kognitivni pad, a važno je ukloniti stigmu sa starijih osoba. Zabrinjava trend da se granica pojave demencije pomera naniže usled načina života, pa se često pominje pojava tzv. digitalne demencije.

- Uvek spomenemo slučaj holivudskog glumca Brusa Vilisa koji je već sa 55 godina oboleo od demencije, samo mu je kasnije uspostavljena dijagnoza. Ta granica će se spuštati, zbog stila života koji se vodi. U tom smislu imamo i pojavu takozvane digitalne demencije - ističe i dodaje da nije reč o kliničkoj demenciji ali da se njena pojava ne sme zanemariti.

Rano prepoznavanje omogućava uključivanje antidementne terapije i usporavanje progresije bolesti. Komunikacija, razumevanje promena u ponašanju i podrška najbližih su neophodni.

- Dementne osobe neretko, u 70 do 80 odsto slučajeva umeju da budu fizički i verbalno agresivne. Imaju strašno povećan nagon za kretanjem, a imaju problem sa orijentacijom, pa se otud desi da odlutaju. Takođe, imaju problem na nivou ponašanja, na primer seksualne dezinhibicije, da ne možete da verujete kako izgovaraju neke proste reči. Moramo shvatiti da oni toga nisu svesni - navodi psiholog Nevena Studen.

- Specifično za obolele je i ta sumnjičavost, pošto često gube stvari, zaboravljaju gde su ih stavili, pa sumnjaju da ih neko potkrada. Zbog promena u mišljenju ne uspevaju često da razumeju šta ste hteli da kažete, zato uvek apelujemo kroz predavanja da se u razgovoru sa njima ne koriste cinizam, sarkazam, čitanje između redova, pričanje nekih viceva, jer je njihovo mišljenje od apstraktnog vraćeno na konkretno, kao kod dece. Prosto ne razumeju te stvari, a dolazi i do promene ličnosti pa može da nastane loša komunikacija sa obolelim - objašnjava Studen.

- Najbolje je možda objasniti kroz primer da vi naravno možete na trenutak zaboraviti gde se parkirali auto, ali dementna osoba će potpuno zaboraviti radnje koje treba da preduzme da pokrene auto. Ili na primer, može nam se desiti da zaboravimo da li smo isključili šporet, a njima može da se desi da potpuno zaborave da su uopšte pripremali jelo ili da su jeli pre pola sata - navodi primer psiholog Doma zdravlja.

Kako usporiti napredovanje i koji su faktori zaštite

- Protektivni faktori su kognitivna stimulacija, odnosno da se izlažemo nekim kognitivno zahtevnim zadacima, socijalna interakcija iliti društvena aktivnost, zatim važna je ishrana, naročito kod vaskularne demencije. Mediteranska ishrana, na primer, čuva naš vaskularni sistem. Fizička aktivnost u smislu šetnje, jer sat šetnje deluje opuštajuće na mozak kao da ste popili pola bensedina. Takođe, kroz sva predavanja protežem ritam budnosti. San je jako važan kao protektivni faktor. Najnovija neurološka istraživanja pokazuju da će se granica demencije spuštati ,jer je mlađim generacijama postalo normalno da su uskraćene za osam sati sna, a san obnavlja naše enzime, hormone, neurotransmitere koji se nalaze u mozgu, serotonin, endorfin, dopamin - pojašnjava Nevena Studen.