Šta je dislipidemija?
Dislipidemija predstavlja poremećaj nivoa lipida u krvi, što može značiti ili visok nivo lipida (hiperlipidemija) ili nizak nivo (hipolipidemija). Važno je napomenuti da visoki holesterol nije vezan isključivo za telesnu težinu, što dovodi do pitanja zašto mršavi ljudi često imaju povišene LDL vrednosti.
Vrste lipida u krvi
Postoje različite vrste lipida: lipoprotein niske gustine (LDL) poznat kao „loš“ holesterol; lipoprotein visoke gustine (HDL) koji se naziva „dobar“ holesterol; i trigliceridi, koji su masti koje skladište viškove kalorija. Određivanje lipidnog statusa, kroz testove koji mere nivo ovih lipida, pomaže u proceni rizika od kardiovaskularnih oboljenja.
Rizici dislipidemije
Osobe sa povišenim LDL-om i trigliceridima, ili niskim HDL-om, imaju veći rizik od ateroskleroze, što može rezultirati srčanim udarima i moždanim udarima. LDL se smatra najopasnijim tipom lipida jer stvara plakove unutar krvnih sudova.
Simptomi
Mnogi ljudi nisu svesni dislipidemije sve dok se ne jave ozbiljni problemi. Simptomi mogu uključivati bol u nogama prilikom hodanja, pritisak u grudima, vrtoglavicu i mučninu. Hitno lečenje je neophodno ukoliko dođe do jakog bola u grudima ili gubitka svesti.
Lečenje dislipidemije
Lečenje dislipidemije zahteva promene u ishrani i načinu života, kao i moguće lekove ukoliko promene ne daju rezultate. Statini su najčešće korišćeni lekovi koji smanjuju proizvodnju holesterola, ali je važno kontrolisati i potencijalne nuspojave.
