Dugovečnost, starenje i genetika
Priče o životu do 150 godina i brzom iskorenjivanju raka otvorile su pitanje šta više određuje dugovečnost: genetski kod ili stil života. Genetika nosi informacije, ali epigenetika, odnosno promene u genskoj ekspresiji, može odlučiti da li će predispozicije doći do izražaja. Dugovečnost, starenje, genetika i epigenetika su tesno povezani, a na te procese možemo uticati kroz ishranu, fizičku aktivnost i san.
- Ali, kada govorimo o samoj genetici, tu je zapisano mnogo toga, samo je pitanje da li će to kod nas doći do izražaja ili neće. Strukturu gena i ono što smo nasledili od naših roditelja ne možemo da promenimo, ali ono što možemo da promenimo to je to gensko ispoljavanje ili ti genska ekspresija, kako se kod nas stručno kaže, i to je, u stvari, taj epigenetički mehanizam. Samo nekih pet odsto bolesti je genetički determinisano, sve ostalo su polimorfizmi na koje mi možemo da utičemo ili ne - objašnjava genetičarka dr Ivana Buzačić.
Ćelijsko starenje i biomarkeri
Starenje počinje dublje nego što se vidi u ogledalu. Na nivou ćelija mitohondrije gube sposobnost da prave dovoljno energije, telomere se skraćuju, a proteinski markeri poput glikana ukazuju na rane imunološke promene. Ovi biološki pokazatelji pomažu da procenimo biološku starost i potencijal dugovečnosti.
- Starenje počinje još na nivou ćelije, čak i njenih organela. Jedna od prvih stvari koje pokazuju starenje jesu mitohondrije. To su male energetske centrale u našim ćelijama koje počinju da slabije prave ATP – glavnu energetsku monetu u organizmu. I tada zapravo počinjemo sa starošću, i taj nedostatak proizvodnje energije vodi nas u prve znakove umora, i onda, nekada tak umor zna da bude prvi znak početka starosti. - Zatim se pojavljuju i ćelije koje stare, takozvane senescentne ćelije, ili zombi ćelije koje gube svoju funkciju, i potrebno ih je ukloniti, pa sve do onih fizioloških manifestacija u smislu promene, smanjenja varijabilnosti srčanog ritma, gubitka kondicije, mišićne snage i nekih drugih fizioloških pokazatelja - navodi profesor prof. dr Dragan Hrnčić.
Epigenetika, ishrana i suplementi
Promenom načina života možemo utičati na epigenetske mehanizme i smanjiti rizik od ispoljavanja genetskih predispozicija. Različite dijete i suplementi nisu univerzalno rešenje jer se populacije genetski razlikuju u metabolizmu namirnica. Dugovečnost i zdrav život zavise od prilagođene ishrane i odgovarajuće fizičke aktivnosti.
- Mnogi sada koriste različite dijete koje su na istoku aktuelne, ali moramo da vodimo računa o tome da postoji azijska, afrička i kavkaska populacija i mi se jako razlikujemo upravo u genima koji učestvuju u metabolizmu određenih namirnica. To je jako bitno, kao i stepen fizičke aktivnosti. Takođe nije sve u toj čarobnoj piluli, u suplementima kojima mnogi pribegavaju gledajući društvene mreže i smatraju da je jedna pilula dovoljna da promeni mnogo toga - napominje genetičarka dr Ivana Buzačić.
Mišići kao ključ dugovečnosti
Mišićna masa i snaga su značajan biomarker dugovečnosti. Mišići luče miokine koji utiču na mozak, metabolizam i osetljivost na insulin. Održavanje mišićne funkcije kroz redovnu fizičku aktivnost produžava zdrav život i smanjuje rizik od bolesti.
- Mišići ne služe samo za kretanje, već se zna da su jako metabolički aktivni i da luče takozvane miokine, odnosno male signalne molekule koje utiču na druge organe, pa u tom smislu deluju i na naš mozak i štite ga, poboljšavaju i ubrzavaju naš metabolizam. Povećavaju osetljivost našeg tela na insulin, poboljšavaju mitohondrijsku funkciju i u tom smislu mišići zaista deluju na produžetak života - kaže fiziolog.
Recept za zdravo starenje
Najvažniji faktori za kvalitetan i duži život su umerena fizička aktivnost, dobar san, pravilna ishrana i socijalni kontakti. Dugovečnost nije samo broj godina, već dužina zdravog života; na to možemo uticati epigenetikom, mišićima i zdravim stilom života.
