Hiperglikemija i skok šećera u krvi: simptomi, dijagnostika i kako smanjiti rizik od oscilacija

Šta je hiperglikemija i hipoglikemija

Hiperglikemija označava previsok nivo šećera u krvi i javlja se kada organizam nema dovoljno insulina ili kada postoji insulinska rezistencija, što vodi ka dijabetesu. Povišenje glukoze poslije obroka je često i u granicama normale. Hipoglikemija, nizak nivo šećera u krvi, najčešće se javlja kod osoba sa dijabetesom, naročito tip 1, ali i kod zdravih ljudi može izazvati umor nakon obroka bogatog ugljenim hidratima.

Simptomi skoka i pada šećera u krvi

Kod osoba sa dijabetesom nagli skokovi ili padovi glukoze mogu izazvati umor, malaksalost, drhtavicu, znojenje, zbunjenost i pojačanu žeđ (polidipsija). Kod osoba bez dijabetesa oscilacije su obično blaže i prolaze same zahvaljujući normalnom lučenju insulina. Neki ljudi mogu imati nizak šećer bez simptoma, stanje poznato kao nesvesnost hipoglikemije.

- U zavisnosti od toga da li imate dijabetes tip 1 ili dijabetes tip 2 i koliko je uznapredovao, telo jednostavno ne proizvodi insulin. Ljudima sa dijabetesom je često potrebna insulinska terapija kako bi se sprečili padovi i skokovi glukoze, pa ćete sebi ubrizgavati sintetički insulin, prateći režim koji vam je propisao lekar - kaže dr Sohaib Imtiaz, doktor medicine i magistar javnog zdravlja u Njujorku, SAD.

- Ako imate dijabetes i nivo šećera u krvi padne prenisko, imaćete simptome poput znojenja, drhtavice, pa čak i nesvestice. Kada postane previsok i nemate insulin da ga kontrolišete, možete osetiti žeđ, umor ili glavobolju - navodi dr Imtiaz.

Dijagnostički rasponi i prevencija

A1C (12‑nedeljni prosek): Normalno manje od 5,7%. Predijabetes 5,7–6,4%. Dijabetes 6,5% ili više. Glukoza natašte: Normalno manje od 100 mg/dl. Predijabetes 100–125 mg/dl. Dijabetes 126 mg/dl ili više. OGTT: Normalno manje od 140 mg/dl. Predijabetes 140–199 mg/dl. Dijabetes 200 mg/dl ili više. Nivoi glukoze natašte između 80 i 94 mg/dl povezani su sa nižom stopom smrtnosti.

Uravnotežena ishrana, veći unos vlakana i proteina, lagana fizička aktivnost nakon obroka i praćenje nivoa šećera mogu pomoći u smanjenju skokova šećera u krvi. Određeni suplementi se proučavaju, ali njihovu primenu treba dogovarati sa zdravstvenim stručnjakom.