Šta je hipertenzija?
Hipertenzija predstavlja jedan od glavnih uzroka za nastanak srčanog i moždanog udara, kao i za hronične bubrežne bolesti. Često se pojavljuje postupno, bez uočljivih simptoma, zbog čega se naziva "tihi ubica". Opasnost hipertenzije
Opasnost ove bolesti leži u tome što ne izaziva bol. Ako se ne dijagnostikuje i ne leči, može izazvati ozbiljna oštećenja: srca, mozga, bubrega i krvnih sudova. Pravovremeno prepoznavanje, redovno praćenje i adekvatna terapija su ključni za očuvanje zdravlja i prevenciju potencijalnih komplikacija. Važnost praćenja krvnog pritiska
Prema najnovijim evropskim smernicama, vrednosti krvnog pritiska između 120–139/70–89 mmHg zahtevaju povećanu pažnju. Osobe sa dodatnim rizicima, poput dijabetesa melitusa ili hronične bubrežne bolesti, trebaju imati u vidu da ove granične vrednosti zahtevaju aktivne terapijske mere. Kontinuirano praćenje krvnog pritiska, kao i promene životnih navika, predstavljaju osnovne korake za borbu protiv kardiovaskularnih oboljenja. Kako meriti krvni pritisak?
Milena Milojević, magistra farmacije, objašnjava pravilnu tehniku merenja pritiska kod kuće. - Merenje treba obaviti ujutru i uveče, dok sedite, u mirnom okruženju, i to dva puta sa razmakom od jednog minuta. Suplementi i hipertenzija
Dodaci ishrani kao što su preparati od belog luka ili omega-3 masne kiseline mogu pomoći u kontroli krvnog pritiska, ali njihova upotreba treba biti u skladu sa terapijom koju vam lekar prepisuje, kako ne bi došlo do nuspojava. Preporučljivo je savjetovati se sa farmaceutom pre nego što ih započnete. Simptomi hipertenzije
Osobe sa povišenim krvnim pritiskom često se žale na: glavobolje, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu i osećaj pritiska u sredogruđu. Faktori rizika
Rizici za razvoj hipertenzije uključuju gojaznost, visoke nivoe holesterola i triglicerida, prekomeran unos soli, pušenje, fizičku neaktivnost, konzumaciju alkohola, energetska pića, upotrebu narkotika i stres. Preporuke za zdrav život
Da bi se smanjila verovatnoća hipertenzije, treba izbegavati slanu hranu i uneti maksimalno 5 grama soli dnevno. Dodatno, imajte na umu da veća konzumacija masti i ugljenih hidrata može dovesti do gojaznosti. Preporučuje se svakodnevna šetnja od 45 do 60 minuta, kao i prestanak pušenja. Održavanje umerene konzumacije alkohola, prema poslednjim savetima Evropskog Udruženja za hipertenziju iz 2023. godine, takođe je preporučljivo. Izbegavanje energetskih pića i stresnih situacija, uz više smeha, može imati pozitivan uticaj na svoje zdravlje.
