Kako da snizite krvni pritisak bez lekova: saveti za zdravo srce

Krvni pritisak i njegova merenja

Krvni pritisak predstavlja ukupnu silu koju krv vrši na zidove arterija. Merenje pritiska se vrši u milimetrima živinog stuba (mmHg) i sastoji se od dvaju brojeva: sistolnog i dijastolnog. Sistolički krvni pritisak se javlja kada srce pumpa krv, dok se dijastolni meri kada srce odmara između otkucaja, kada se ponovo puni krvlju.

Normalne i opasne vrednosti krvnog pritiska

Prema standardima američkih stručnjaka, krvni pritisak se klasifikuje ovako: - **Nizak krvni pritisak**: sistolni do 90 mmHg ili dijastolni do 60 mmHg (90/60). - **Normalan krvni pritisak**: sistolni do 120 mmHg i dijastolni do 80 mmHg (120/80). - **Povišen krvni pritisak**: sistolni između 120-129 mmHg i dijastolni do 80 mmHg (120/80 - 129/80). - **Hipertenzija I stepena**: sistolni između 130-139 mmHg ili dijastolni između 80-89 mmHg (130/80 - 139/89). - **Hipertenzija II stepena**: sistolni od 140 mmHg i više, ili dijastolni od 90 mmHg i više (140/90). - **Hipertenzivna kriza**: sistolni pritisak iznad 180 mmHg i/ili dijastolni iznad 120 mmHg (180/120).

Čitanje vrednosti krvnog pritiska

Optimalne vrednosti krvnog pritiska iznose do 120/80 mmHg. Ako je samo jedan od dva broja povišen, osoba se svrstava u kategoriju hipertenzije. Na primer, pritisak od 119/81 mmHg ukazuje na hipertenziju I stepena, dok 138/92 mmHg predstavlja hipertenziju II stepena. Uzrok niskog pritiska, uz primarnu hipotenziju, mogu biti i različite bolesti ili lekovi.

Koji broj je važniji?

Za dijagnozu hipertenzije mogu se koristiti i gornji i donji pritisak. Međutim, srčani rizici se češće povezuju sa sistolnim pritiscima, posebno kod osoba starijih od 50 godina, što je rezultat stvrdnjavanja arterija i nakupljanja plaka.

Pulsni pritisak

Pulsni pritisak se dobija oduzimanjem dijastolnog od sistolnog pritiska. Idealno je da pulsni pritisak bude od 40 mmHg do 60 mmHg. Visok ili nizak pulsni pritisak može povećati rizik od srčanih bolesti.

Šta učiniti kada je krvni pritisak iznad 180/120?

Jedno visoko očitanje ne znači odmah paniku. Treba sačekati minut i ponovo izmeriti pritisak. Ako su rezultati i dalje visoki, hitna pomoć je neophodna, jer ovo stanje može rezultirati ozbiljnim komplikacijama.

Koje su najrizičnije vrednosti pritiska za moždani udar?

Dok ne postoji jedinstvena vrednost pritiska koja garantuje moždani udar, hipertenzija II stepena (140/90 mmHg i više) je često povezana sa ovim rizikom, posebno kod starijih i osoba sa prekomernom težinom.

Kako efikasno meriti krvni pritisak?

Pre merenja, osobe trebaju biti opuštene. Preporučuje se mera pritiska tri puta u razmaku od 3-5 minuta, a srednja vrednost se uzima kao konačni rezultat. Važno je ne koristiti automatizovane uređaje koji mere pritisak na zglobu ruke, već klasične manometre. Pozicija ruke tokom merenja takođe utiče na rezultate.

Kako lečiti visok krvni pritisak?

Hipertenzija se može lečiti nefarmakološkim merama poput menjanja ishrane, vežbanja i prestanka pušenja. Ukoliko se efekti ne postignu, lekar može propisati odgovarajuće lekove. Individualni pristup lečenju je ključan.