Uloga dopamina i njegove posledice
Dopamin, neurotransmiter koji se proizvodi u mozgu, ima ključnu ulogu u ljudskom organizmu. Poput hemijskog glasnika, dopamin prenosi poruke između nervnih ćelija. Osim što je neurotransmiter, dopamin deluje i kao hormon, a proizvode ga nadbubrežne žlezde uz pomoć hipotalamusa koji ga takođe oslobađa.
Kako dopamin funkcioniše?
Dopamin učestvuje u raznim telesnim funkcijama: pokret, pamćenje, motivacija, pažnja, spavanje, raspoloženje, pa čak i laktacija. Kada se oslobađa u krv, doprinosi mehanizmu reakcije "bori se ili beži" u stresnim situacijama.
Kako dopamin utiče na raspoloženje?
Dopamin je poznat kao hormon sreće, jer stvara osećaj zadovoljstva i motivaciju za delovanje. Sistem nagrađivanja je evolutivno prilagođen da nagrađuje aktivnosti koje su nepohodne za preživljavanje. Kada obavljamo prijatne aktivnosti, mozak oslobađa dopamin, što stvara osećaj sreće. Ovi momenti često vode ka zavisnosti od brze hrane i šećera, jer oni podstiču visoke nivoe dopamina.
Simptomi niskog i visokog nivoa dopamina
Osobe sa niskim nivoom dopamina često su umorne, nemotivisane i nezadovoljne. Takođe mogu doživeti probleme sa pamćenjem, promenama raspoloženja i spavanjem. S druge strane, visoki nivoi dopamina mogu izazvati euforiju, agresivnost, nesanicu i lošu kontrolu impulsa.
Bolesti povezane sa dopaminom
Dopamin se povezuje s brojnim zdravstvenim stanjima, niskim nivoima dopamina mogu biti uzrok poremećaja pažnje, Parkinsonove bolesti i sindroma nemirnih nogu, dok visoki nivo dopamina može uzrokovati maniju i zavisnosti.
Agonisti i antagonisti dopamina
Agonisti dopamina imitiraju prirodni neurotransmiter i koriste se za lečenje raznih poremećaja kao što su depresija i Parkinsonova bolest. Antagonisti dopamina, poput nekih antipsihotika, blokiraju dopaminske receptore i koriste se za lečenje šizofrenije i mučnine.
Poboljšanje nivoa dopamina na prirodan način
Povećanje nivoa dopamina moguće je konzumacijom hrane bogate magnezijumom i tirozinom, kao što su: piletina, bademi, jabuke, avokado, banane, čokolada, zeleno povrće, zeleni čaj, pasulj, i celo zrno. Osim ishrane, bavljenje aktivnostima kao što su vežbanje, meditacija, i šetnje u prirodi takođe povoljno utiče na nivo dopamina.
