Kako prepoznati predijabetes i zaustaviti dijabetes tip 2: vrednosti šećera, kontrole i prevencija

Predijabetes je poziv na akciju

Predijabetes predstavlja rani znak da organizam ne održava normalan nivo šećera u krvi i da postoji poremećaj u funkciji insulina. Na prazan stomak vrednosti glikemije između 5,6 i 6,9 mmol/L ukazuju na rizik od predijabetesa, dok se dijabetes potvrđuje kada su vrednosti dva puta ≥ 7 mmol/L. Rana dijagnoza predijabetesa omogućava da se reaguje pre nego što nastane dijabetes tip 2, a ključ su redovne kontrole i testovi.

- Dijabetes tip 2 danas ima gotovo pandemijske razmere. U svetu od ove bolesti boluje oko 400 miliona ljudi, a broj obolelih neprestano raste. On je u direktnoj vezi sa gojaznošću i nezdravim stilom života, a čak 90 odsto obolelih ima problem sa telesnom težinom. Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika, ali važno je znati da dijabetes tipa 2 ne nastaje preko noći, razvija se postepeno i najčešće se kasno otkrije - istakla je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz UKC Srbije.

Testovi i kada raditi kontrole

- Savremeni pristup podrazumeva da bolest otkrijemo na vreme, još u fazi kada dijabetes nije u potpunosti razvijen, već kada postoji takozvano stanje predijabetesa. To je trenutak kada je moguće sprečiti bolest, promenom životnih navika, pravilnom ishranom i povećanjem fizičke aktivnosti - navela je prof. dr Katarina Lalić i dodala: - Problem je što predijabetes ne daje simptome, ne boli i ne stvara tegobe, pa mnogi ljudi i ne znaju da imaju problem. Zato je važno govoriti o redovnim kontrolama šećera u krvi, jer jednostavnim testom može na vreme da se otkrije sklonost ka dijabetesu i spreči njegov razvoj.

- Predijabetes ne daje nikakve simptome, pa se dijagnoza postavlja isključivo na osnovu biohemijskih parametara, kao što su vrednosti šećera u krvi između 5,6 i 6,0 mmol/L ili HbA1c između 5,7 i 6,4 odsto - objasnila je prof. dr Aleksandra Jotić, endokrinolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

- Potrebno je proveravanje masnoća u krvi, merenje telesne mase i obima struka, kao i praćenje krvnog pritiska. U nekim situacijama može biti neophodan i dvočasovni test oralnog opterećenja glukozom - rekla je prof. dr Tanja Miličić, endokrinolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Prevencija i promene koje zaista deluju

Promene u ishrani, povećana fizička aktivnost i dosledne kontrole šećera su najefikasniji put da se predijabetes pretvori nazad u normalno stanje. Studije pokazuju da se rizik od razvoja dijabetesa može smanjiti za oko 58 odsto, a gubitak težine od 5–10% često dovodi do normalizacije vrednosti šećera u krvi.

- Kada se primenjuju postepeno i uporno, ove mere mogu potpuno da spreče bolest, a u slučajevima kada to nije dovoljno, lekovi mogu biti dodatna podrška u prevenciji - rekla je prof. dr Tanja Miličić.

- U Srbiji se procenjuje da oko 10 odsto populacije ima dijabetes, što znači između 700 i 800 hiljada ljudi, dok na svakog obolelog dolazi bar još jedan koji ne zna da ima poremećaj metabolizma glukoze, bilo da je reč o dijabetesu ili predijabetesu. Zato je rano otkrivanje presudno. U mesecu kada se obeležava Svetski dan dijabetesa, želimo posebno da skrenemo pažnju na prevenciju i stanje predijabetesa, koje je nedovoljno poznato, a predstavlja poslednji korak do dijabetesa tip 2. Uz blagovremenu reakciju, možemo sprečiti razvoj bolesti i zajednički pokazati “crveni karton dijabetesu” – rekla je Dragana Miletić Lajko ispred Foruma pacijenata Srbije.