Stres, anksioznost i kardiovaskularni rizik
Stres i anksioznost su adaptivne reakcije koje kratkoročno štite organizam, ali kada postanu hronične predstavljaju značajan rizik za kardiovaskularne bolesti. Stručnjaci upozoravaju da hronični stres i anksioznost povećavaju verovatnoću razvoja hipertenzije, koronarne bolesti, infarkta i šloga.
Patofiziologija
Hronični stres aktivira simpatički nervni sistem i podiže nivo kateholamina i kortizola. To vodi ka ubrzanom radu srca, povišenom krvnom pritisku i narušenoj endotelnoj funkciji. Dugoročno, povišen kortizol i inflamacija pospešuju aterosklerozu i stvaranje tromba, što povećava rizik od infarkta i moždanog udara.
Kliničke posledice
Hronični stres dovodi do arterijske hipertenzije, nestabilizacije krvnog pritiska i češćih anginalnih epizoda kod osoba sa koronarnom bolešću. Napadi intenzivnog emotivnog opterećenja mogu destabilizovati plak i izazvati akutni infarkt. Stres i anksioznost su povezani i sa aritmijama, uključujući atrijalnu fibrilaciju.
Poseban oblik i posredne posledice
Jedan ekstreman oblik je "Takotsubo sindrom", stresom izazvana kardiomiopatija koja često pogađa žene u postmenopauzi. Posredni efekti uključuju porast pušenja, alkohola, gojaznost, poremećaj sna i smanjenu fizičku aktivnost, što dodatno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Prevencija i lečenje
Promena životnih navika, redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana i san, kao i psihološke intervencije poput kognitivno-bihejvioralne terapije, meditacije i tehnika disanja, značajno smanjuju stres, anksioznost i kardiovaskularni rizik. Farmakoterapija se uvodi kod izraženih i dugotrajnih simptoma uz stručni nadzor.
