Priprema za tačno merenje krvnog pritiska

Prije merenja izaberite udobno mjesto za sjedenje. Trideset minuta ranije ne treba piti alkohol, pušiti, konzumirati kafu, jesti, naporno vježbati niti se nervirati. Pet minuta prije merenja ispraznite bešiku, opustite se i odmorite.

Postupak i položaj

Sjedite uspravno sa ravnim leđima, ruka na kojoj merite oslonjena na čvrstu podlogu. Uvijek koristite istu ruku, najčešće lijevu, osim ako je drugačije preporučio ljekar. Manžetnu postavite na nadlakticu 2–3 cm iznad unutrašnje strane lakta, sa crevom za vazduh na unutrašnjoj strani ruke. Pričvrstite manžetnu tako da se ne može okretati. Stopala držite ravno na podu i nemojte prekrštati noge.

Pritisnite Start/Stop i ne pomjerajte se dok se manžetna pumpa. Dišite normalno i ne govorite. Nakon merenja zapišite sistolni i dijastolni pritisak i puls u dnevnik samokontrole.

Dva merenja i savjeti stručnjaka

- Merenje uvek vršiti dva puta sa pauzom od najmanje jedan minut između merenja pre uzimanja terapije - kaže magistar farmacije Milena Đukanović.

- Nikada nemojte menjati sami svoju terapiju na osnovu izmerenih vrednosti krvnog pritiska. Samo lekar može da vrši korekciju terapije - kaže ona i podseća da za sve nedoumice u vezi sa izborom aparata, određivanjem veličine manžetne i načinom upotrebe aparata za merenje krvnog pritiska, obratite se svom farmaceutu u apoteci.

Zašto je važna redovna kontrola

Povišen krvni pritisak je „tihi ubica“ koji može dugoročno oštetiti krvne sudove, srce, mozak i bubrege. Redovno merenje pritiska i pridržavanje terapije smanjuju rizik od moždanog i srčanog udara.

- Zdravlje srca ne zavisi samo od lekova. Ono je u našim izborima i navikama, u tome koliko se krećemo, šta jedemo, da li kontrolišemo pritisak i koliko brinemo o sebi. Redovna fizička aktivnost od najmanje 30 minuta dnevno pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska i telesne mase, dok prestanak pušenja i umeren unos alkohola dodatno štite krvne sudove i srce. Kontrola telesne mase i nivoa šećera u krvi posebno su važni, jer gojaznost i dijabetes višestruko povećavaju rizik od bolesti srca. Ne treba zaboraviti ni upravljanje stresom, vreme za odmor i relaksaciju jednako je važno kao i fizička aktivnost - ističe Milena Milojević, magistar farmacije Farmaceutske komore Srbije.