Uloga temperatura u srčanim udarima
Visoke temperature nisu toliko kritične kada je reč o riziku od srčanih udara kao niske, koje su veoma opasne za pacijente sa skrivenom koronarnom bolešću. Dr Igor Živković, kardiohirurg iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", objašnjava da niske temperature mogu izazvati sužavanje krvnih sudova, pogoršavajući postojeće srčane probleme. Drastične promene temperature, poput hladnoće, toplote i opet hladnoće, otežavaju zaštitu od kardiovaskularnih problema, koji su često uzrokovani aterosklerozom. Tokom života, međutim, možemo usporiti ili sprečiti razvoj ovih stanja.
Znakovi srčanog udara
Infarkt miokarda se ne može unapred predvideti jer se dešava usled ateroskleroze koja nije uvek očigledna. Mnogi ljudi zanemaruju signale koje im telo šalje, često zbog svakodnevnih obaveza. Poznato je da je bol u grudima ključni signal, a većina bolova nije srčana prirode. Bol uzrokovan srcem obično je jak, difuzan i može se širiti na vrat ili ruku.
Faktori rizika
Osobe koje imaju genetske predispozicije, kao i one sa visokim faktorima rizika kao što su hipertenzija ili dijabetes, moraju biti oprezne. Promene u ishrani i stilu života u poslednjim decenijama značajno su doprinele razvoju kardiovaskularnih bolesti. Povišen unos soli i brze hrane u ovom periodu može dodatno opteretiti srce i izazvati visoki krvni pritisak.
Povrede usled virusa i alkohola
Osobe koje su prebolele prehlade sa povišenom temperaturom treba da budu oprezne, jer virusi mogu uzrokovati oštećenje srčanog mišića. Takođe, prekomerno konzumiranje alkohola može dovesti do alkoholne kardiomiopatije, što dodatno smanjuje funkciju srca.
Posledice pandemije COVID-19
Nakon pandemija, često dolazi do skoka srčanih bolesti usled zapaljenskih reakcija. Iznenadne promene vremenskih uslova, kao i visoki unos hrane, mogu dovesti do povećanog rizika od moždanog udara.
