Šta je aterom i zašto je opasan
Aterom je masni talog poznat i kao plak koji se nakuplja na unutrašnjoj strani arterija. Aterom odnosno plak su ključni za nastanak ateroskleroze. Aterom postepeno smanjuje prostor za protok krvi kroz arterije i može da pukne, izazvajući krvni ugrušak koji blokira protok krvi i dovodi do srčanog ili moždanog udara.
Od čega se sastoji aterom i aortni aterom
Aterom sadrži ćelije upale, holesterol i druge masti, kalcijum, krvne ćelije i proteine. Kada se plak nakuplja u aorti, najvećoj arteriji u telu, govorimo o aortnom ateromu što povećava rizik od aneurizme, srčanog i moždanog udara.
Uzroci i faktori rizika
Aterom nastaje nakon oštećenja endotela arterije. Faktori rizika uključuju dijabetes, upalne bolesti, visok krvni pritisak, povišen holesterol i trigliceride, lošu ishranu bogatu zasićenim i trans mastima, pušenje i starost. Genetika i stil života takođe ubrzavaju rast plaka i ateroskleroze.
Simptomi začepljenih arterija
Simptomi zavise od toga koja arterija je zahvaćena. Koronarne arterije mogu izazvati bol u grudima (stabilna angina). Arterije nogu često daju bol prilikom aktivnosti (klaudikacija). Karotidne arterije mogu dovesti do moždanog udara, mezenterične arterije izazivaju bol nakon jela poznat kao „abdominalna angina“, a bubrežne arterije mogu uzrokovati sekundarnu hipertenziju.
Kako usporiti nakupljanje ateroma
Aterom se ne može potpuno ukloniti prirodnim putem, ali njegovo napredovanje ateroskleroze može se usporiti. Prestanak pušenja, ishrana za zdravlje srca, smanjenje zasićenih i trans masti, kontrola šećera i soli, redovno vežbanje i uzimanje propisanih lekova za holesterol i pritisak znatno smanjuju rizik. Godišnje kontrole kod lekara pomažu u praćenju ateroma i ateroskleroze.
