Šta je karcinom dojke i koliko je učestao?
Karcinom dojke je maligni tumor koji nastaje u žlezdanom tkivu dojke, najčešće kod žena, ali i ređe kod muškaraca. Statistički podaci pokazuju da jedna od osam žena i jedan od hiljadu muškaraca oboljeva od ove bolesti tokom života. Srbija se po učestalosti bolesti nalazi u sredini evropskih zemalja, ali je alarmantno visoka na listi smrtnosti, zauzimajući četvrto mesto prema podacima iz 2022. godine. Ipak, postoje naznake pada smrtnosti za 15% što je ohrabrujuće.
Rizici i faktori koji doprinose nastanku karcinoma dojke
Ne postoji jedan jedinstven uzrok, ali faktori rizika se dele na modifikabilne, poput životnih navika, i one koji se ne mogu menjati, kao što su pol, godine života i reproduktivna istorija. Često se bolest dijagnostikuje kod žena koje nemaju evidentirane faktore rizika, što naglašava važnost preventivnih pregleda i samopregleda.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju
Pored napipavacije čvora u dojci, važno je pratiti promene poput uvlačenja kože ili bradavice, crvenila, nenormalnog sekreta, otoka u pazušnoj jami i promena oblika ili veličine dojke. Ukoliko se uoče bilo kakvi znakovi, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Prevencija i dijagnostika
Samopregled dojke treba započeti već posle dvadesete godine, dok se prvi ultrazvuk preporučuje između 25. i 30. godine. Nacionalni program skrininga za žene između 50 i 69 godina podrazumeva mamografske preglede na svake dve godine. Brza i savremena dijagnostika omogućava ranije otkrivanje i učinkovitije lečenje.
Genetsko testiranje i BRCA mutacije
BRCA test se sprovodi kod osoba sa porodičnom istorijom karcinoma dojke ili jajnika, posebno ako se bolest javljala pre 50. godine ili kod muškaraca. Detekcija ovih mutacija omogućava ciljana lečenja, koja su dostupna i u Srbiji, povećavajući šanse za uspešno izlečenje.
Lečenje karcinoma dojke i savremene metode
Lečenje zavisi od stadijuma i molekularnog podtipa tumora, uključuje hirurške, sistemske i zračne terapije. Onkoplastična hirurgija kombinuje onkološke i plastične tehnike radi boljih estetskih i onkoloških rezultata. Konsultacije multidisciplinarnog tima, odnosno konzilijum, značajno poboljšavaju prognozu pacijenata.
Relaps i značaj redovnih kontrola
Relaps bolesti može biti lokalni ili sa metastazama. Faktori rizika za povratak bolesti su agresivniji molekularni podtipovi i uznapredovali stadijum bolesti prilikom dijagnoze. Zbog toga su redovni pregledi neizostavni deo praćenja nakon završetka lečenja.
Zaključak
Iako je predviđeno povećanje učestalosti karcinoma dojke, razvoj savremene dijagnostike i terapije omogućava ranije otkrivanje i bolje rezultate lečenja. Edukacija, redovni pregledi i multidisciplinarni pristup su ključni za borbu sa ovom bolešću.
