Lažna sećanja nisu uvek opasna
Lažna sećanja često ne predstavljaju ozbiljan problem. Pamćenje suštine pomaže ljudima da donose odluke i prilagode se okolini. Pojava lažnog sećanja u jednoj situaciji ne znači da će se ponavljati u drugim prilikama.
Zašto nastaju lažna sećanja
Tačnost sećanja zavisi od emotivnog i fizičkog stanja tokom prisećanja, uticaja drugih ljudi i okolnosti kao što su stres, mentalni problemi ili trauma. Trauma može učiniti da se sećanje zadrži odmah ili bude potisnuto i pojavi se kasnije.
Primeri i uzroci
Lažna sećanja mogu nastati zbog uticaja autoriteta, godina, raspoloženja ili zabune oko detalja. Primeri uključuju gubljenje u javnom prostoru tokom detinjstva, nezgode na zabavama, napade životinja ili lažna priznanja. Često su bezopasna, ali ponekad ozbiljna.
Faktori rizika
Nedostatak sna, interferencija novih informacija, visoka sugestibilnost, depresija, anksioznost i pozitivno raspoloženje mogu pojačati verovatnoću lažnih sećanja. Starije osobe su podložnije zbog interferencije novih i starih sećanja.
Trauma, OKP i sindrom lažnog sećanja
Traumatski događaji mogu dovesti do potiskivanja sećanja i disocijacije koja se ponekad uočava na MRI snimcima. Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem mogu biti sklonije lažnim sećanjima. Sindrom lažnog sećanja (engl. False Memory Syndrome - FMS) je kontroverzan termin; APA savetuje upotrebu termina „recovered memory" jer povraćena sećanja zlostavljanja ponekad mogu biti istinita.
