Rizici i učestalost moždanog udara
Do 2035. očekuje se porast broja smrtnih slučajeva i osoba sa dugotrajnim posljedicama moždanog udara. Oko 85 odsto moždanih udara su ishemijski, nastali zbog blokade protoka krvi u mozak usljed plaka ili ugruška, često povezani sa aterosklerozom i srčanim oboljenjima. Preostalih 15 odsto čine hemoragijski moždani udari uslijed pucanja ili curenja moždane arterije.
Glavni faktori rizika
Najvažniji faktori rizika za moždani udar su visok krvni pritisak i povišen LDL, odnosno loš holesterol. Kontrola visokog krvnog pritiska i lošeg holesterola dramatično smanjuje rizik od moždanog udara i srčanih oboljenja.
- Visok krvni pritisak najvažniji je i najčešći faktor rizika za moždani udar, jer nekontrolisana hipertenzija povećava verovatnoću i od ishemijskog i hemoragičnog moždanog udara. Istraživanja pokazuju da snižavanje sistolnog krvnog pritiska za 10 mmHg i dijastolnog za 5 mmHg smanjuje rizik od moždanog udara za čak 40 odsto, a rizik od srčanog udara za 20 odsto - objašnjava Jasna Anđelković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.
- Snižavanje LDL-a za 1 mmol/L uz pomoć terapije statinima smanjuje rizik od moždanog udara za 21 odsto - kaže Jasna Anđelković.
Posebno su ugrožene žene u četrdesetim godinama sa prekomjernom telesnom masom, kod kojih počinju hormonske promjene perimenopauze, pa su strategije za snižavanje krvnog pritiska i LDL-a od ključne važnosti za prevenciju moždanog udara.
Sekundarna prevencija nakon šloga
- U prvim mesecima nakon moždanog udara rizik od recidiva je najveći, pa je sekundarna prevencija presudna. Ključnu ulogu ima antitrombocitna terapija (aspirin, klopidogrel, kombinacije lekova, tikagrelor, cilostazol), koja sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Farmaceuti svakodnevno edukuju pacijente o značaju redovne primene ovih lekova, objašnjavaju potencijalne neželjene efekte poput gastrointestinalnog krvarenja, i savetuju o merama opreza. Pacijentima se najčešće preporučuje uzimanje jedne gastrorezistentne tablete acetilsalicilne kiseline (100 mg) 30 minuta pre obroka, uz dovoljno tečnosti. U slučaju pojave modrica, krvi u mokraći ili želudačnih tegoba, savetujemo obraćanje lekaru radi provere terapije - upozorava Anđelković.
- Mnogi pacijenti posle moždanog udara boluju i od drugih hroničnih bolesti poput hipertenzije, dijabetesa ili astme. Prevencija moždanog udara, bilo primarna ili sekundarna, zahteva multidisciplinaran pristup i saradnju svih zdravstvenih radnika. Jačanjem partnerstva između farmaceuta, lekara i drugih stručnjaka, može se stvoriti efikasan, na pacijenta usmeren sistem podrške koji značajno smanjuje učestalost moždanog udara i poboljšava kvalitet života - napominje farmaceutkinja.
Farmaceuti su često najdostupniji zdravstveni radnici i imaju važnu ulogu u edukaciji o prevenciji moždanog udara, kontroli visokog krvnog pritiska i lošeg holesterola, te podršci pacijentima u primarnoj i sekundarnoj prevenciji moždanog udara.
