Šta je ototoksičnost i kako lekovi štete uhu?
Ototoksičnost označava štetu na unutrašnjem uhu izazvanu lekovima, što utiče na sluh i ravnotežu. Oštećenje može biti na kohleji, koja je zadužena za sluh, ili na vestibularnom sistemu koji reguliše ravnotežu. Simptomi su tinitus (zujanje u ušima), gubitak sluha, vrtoglavica, problemi sa ravnotežom i osećaj pritiska u uhu. Ovi simptomi mogu biti privremeni ili trajni, u zavisnosti od leka, doze i trajanja upotrebe.
Koji lekovi najčešće izazivaju oštećenje sluha?
Oko 200 lekova može izazvati ototoksičnost, a najčešći su:
1. Antibiotici – Aminoglikozidi poput gentamicina i streptomicina propisuju se za teške infekcije i poznati su po nepovratnom oštećenju sluha. Oni ostaju u unutrašnjem uhu dugo vremena, a genetska predispozicija može povećati rizik. Takođe, makrolidi i vankomicin mogu izazvati probleme sa sluhom, naročito kod starijih i bubrežnih pacijenata.
2. Lekovi za srce – Diuretici kao furosemid mogu uzrokovati privremeni gubitak sluha zbog poremećaja tečnosti i elektrolita u uhu. Takođe, ACE inhibitori i blokatori kalcijumovih kanala povezani su sa tinitusom, ali su potrebna dodatna istraživanja.
3. Hemoterapijski lekovi – Cisplatin i karboplatin, lekovi za lečenje raka, posebno su ototoksični i mogu dovesti do trajnog gubitka sluha kod oko 60% pacijenata.
4. Lekovi protiv bolova – Visoke doze aspirina, NSAIL lekova i paracetamola povezane su sa povećanim rizikom od tinitusa i gubitka sluha, naročito kod dugotrajne upotrebe.
5. Antimalarijski lekovi – Hlorokin i kinini mogu izazvati reverzibilni, a ponekad i trajni gubitak sluha i tinitus, posebno nakon duže upotrebe.
Koje grupe ljudi su najugroženije?
Najveći rizik imaju osobe sa postojećim oštećenjem sluha, bubrežnim problemima ili genetskom predispozicijom, kao i deca i stariji. Takođe, istovremena upotreba više ototoksičnih lekova povećava rizik. Ako je lek neophodan zbog ozbiljne bolesti, korist može prevazići ovaj rizik, ali je važno biti informisan i konsultovati se sa lekarom ako se pojave simptomi poput zujanja u ušima, vrtoglavice ili smanjenog sluha.
