Razumijevanje narcizma
Narcizam često ugrožava krhko, ali uvećano samopoštovanje. Kada narcisi dožive kritiku ili odbacivanje, reaguju defanzivno ili agresivno, što remeti bliske odnose. Postoje dva osnovna tipa: grandiozni narcisi koji sebe vide superiornim i ranjivi narcisi koji su ekstremno osjetljivi na kritiku. Narcizam i narcisoidni poremećaj ličnosti mogu uključivati aroganciju, egocentričnost i manipulativno ponašanje.
- Narcisi mogu da deluju na pasivno-agresivan način kako bi potkopali druge. Na primer, takve osobe društveno isključuju druge i uskraćuju im ljubav i naklonost kao oblik kazne - objašnjava Džodi Rejbold, psihološkinja i profesorka psihologije na Univerzitetu u Koventriju u Velikoj Britaniji.
Terapija i pristupi
Lečenje narcizma obično počinje psihoterapijom. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) i introspektivne relacione tehnike pomažu u prepoznavanju i mijenjanju štetnih obrazaca mišljenja i ponašanja. Terapija zahtijeva izgradnju povjerenja jer strah od ranjivosti otežava otvorenost.
- Ovo je klasičan terapeutski pristup u kojem terapeut razgovara sa osobom. Najčešće korišćena tehnika za rad sa narcistima je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koja pomaže ljudima da prepoznaju i ospore netačne ili neproduktivne misli, kao i da promene svoje ponašanje - ukazuje Danijel Valdek, docent psihologije na Univerzitetu u Koventriju.
- Ovaj pristup podrazumeva da osoba istražuje svoja osećanja i motivacije dok terapeut ostaje neosuđujući i razumevajući. Takva metoda je posebno važna u radu sa narcisoidnim pacijentima, jer neki od njih mogu da pretpostave da terapeut vidi njihovu ranjivost kao slabost - objašnjava Valdek.
Izazovi, alternative i psihodelici
Pacijenti često ne traže pomoć ili rano prekidaju terapiju, pa su stope prekida visoke. Pristupi poput DBT, MBT i šematske terapije prilagođeni za poremećaje ličnosti daju obećavajuće rezultate, ali dokazi su još ograničeni.
- MDMA, poznatiji kao ekstazi, može da poboljša empatiju, prosocijalno ponašanje i osećaj bliskosti sa drugima. Iako je terapija potpomognuta MDMA pokazala uspeh kod nekih stanja, kao što je posttraumatski stresni poremećaj, može da dovede i do pogoršanja mentalnog zdravlja - objašnjava Rejbold i dodaje: - Takođe, odnos između pacijenta i terapeuta je još važniji kada se uvode supstance u terapiju.
- Važno je napomenuti da je Albertov i Bekov predlog teoretski, jer još nisu završili nikakva klinička ispitivanja - ističu Rejbold i Valdek, te zaključuju: - Za sada, terapeuti moraju da se oslone na svoje veštine kako bi izgradili odnos sa pacijentima i prevazišli prepreke u lečenju bez hemijske pomoći.
Zaključno, narcizam i narcisoidni poremećaj mogu se mijenjati uz dugotrajan terapijski rad, odgovarajuću psihoterapiju i strpljenje, ali izazovi u liječenju ostaju veliki.
